У зеницама људских очију огледа се читав свет који се пред њима налази. Поглед често везује одређену личност за другу, мада, не било коју.
Уколико склопимо различита мишљења о особама, свакако ћемо та лица посматрати на другачије начине. Неретко се догађа да погледи кажу више од онога што бисмо и сами изговорили. Из тог разлога, важан ми је твој поглед.
Када очи сусретну друге, често се не уочава смисао такве ситуације. Ипак, успела сам да уочим нешто. У твојим зеницама видим себе, управо онолико срећну колико сам желела да будем. На свом лицу осећам осмех, и ти га видиш, знам, радује те то. Твоје лице ми говори о најлепшим деловима мог карактера, које испољавам од када је трачак мог погледа дотакао твој.
И никада није до боје очију, већ до оног најискренијег што се у њима јавља. За мене драгоценост представља видети искру твог ока.
У твом погледу осећам сигурност, осећам повезаност. Није важно колико ће овакав период трајати, важно је бити испуњен малим, али прелепим тренуцима.
И због тога, у твом погледу видим себе.