Књижевни елементи:
- књижевни род: драма (психолошка)
- кжижевна врста: трагикомедија
- место радње: село у Русији
- време радње: крај 19. века
Ликови:
- Серебјаков, Александар Владимирович – професор у пензији
- Јелена Андрејевна – његова жена, 27. Година
- Софија Александровна (Соња) – његова кћи из првог брака
- Војницки, Марија Васиљевна – удовица саветника, мати прве жене
- Војницки, Иван Петрович – њен син
- Тељегин, Иља Иљич – осиромашен спахија
- Астров, Михаил Лавров – лекар
- Марина – стара дадиља
- Радник
Сцене из живота на селу у четири чина.
Догађа се у летњиковицу Серебрјакова.
Препричано дело:
Први чин:
- Драма почиње описивањем спољашњег простора. На почетку имамо разговор између Марине и Астрова, нуди му чај он нерадо узима, понудила га је ракијом, одбио је јер као не не пије сваки дан. Питао ју је колико је времена прошло од како је он дошао у њихов крај, одговорила м,у је да је била жива Вера Петровна, Соњечкина мати, прошло је више од једанаест година. Рекла му је да се доста промеио од тада, да је био леп и млад, а сад стар и не толико леп и да је почео да пије. Астров каже да се доста променио, живот га је намучио и променио, никога не воли сем ње, јер га је она подсећала на његову дадиљу кад је био млад, ништа не осећа, како је залупео, постао је сам по себи досадан и, глуп, прљав, бркови су му порасли. Понудила га је да једе, одбио је. Треће недеље је био у Малицку због епидемије пегави тифус људи су болесни, простор у коме су је јако прљав.Након тога, довезли су скретничара са железничке станице, положио га је на сто да га оперише он је нажалост подлегао повредама и умро му је на рукама, јављају му се осећања када нису треба, јавила му се савест као да га је он намерно убио. Дошао је и Војницки. Питао га је Астров да ли се наспавао, одговорио је да је баш лепо спавао, говорио је како је на село дошао како би се јео, пијо вино, уживао, спава у невреме. Соња само ради а он само ужива то не ваља! Ноћи пише и чита, притиска стално звонце у кући, тражи чај и буди ноћу послугу. Соња је предложила да иду заједно у шуму, Иван Петрович Војницки говори како лепшу жену није видео… Разговарајући, Војницки говори како је професор двадесетпет година живео туђи живот (како живи на имању своје прве жене, живи по невољи, јер му финансијска могућност није баш најбоља и не може да пшриушти себи живот у граду, вечито се жали на своју несрећу, а у ствари је необично срећан). Пише двадесетпет година о уметности, коју уопште не познаје, проживљава туже мисли о реализму, натуарализму. Цео свој живот просипа из шупљог у празно. Професор је син обичног појца, ђак старе богословске школе, догурао до научника… Астров га упита да ли му завиди ? Одговорио му је, да му завиди да он има успеха код жена, његова жена, његова сестра биле су добре, благе као анђели, његова друга супруга права је лепотица, удала се за њега старог, дала му је своју младост, слободу, лепоту, зашто ? Нажалост, верна му је, јер је лажна од почетка до краја. Дошли су сељаци, Астров говори како се брине о великом имањз, шумар је болестан. Јелена Андријевна га је питала да ли е он брине о шуми, поред тога што је доктор, одговор је био да се бави са шумом и да му је веома занимљиво. Астров има велику љубав према шуми, сваке године засађује ново дрвеће, говори му да му оно краси животом.Соња се заљубила у професора и ако има нерадо и уморно лице.Војницки говори Јелени како је воли, како је она срећна, живот и његова радост, она му говори да ћути да ће је неко чути а он говори да допустите да Вам говорим о својој љубави и да је не тера пд ње.
Други чин
- Радња се одвија у кући (ноћ). У трпезарији седе и воде разговор професор Серебајков и његова жена Јелена. Професор је сујетан, мисли да је најбоље и најбитније волети и угађати, летети око њега, Јелена покушава да му угађа. Види се да Соња не подноси оца. Из Јелениног и Соњиног разговора сазнајемо да је Соња заљубљена у Астрова али је он не примећује. Јелена такође гаји осећања према Астрову. Док су Астров, Ујка Вања заслепљени Јеленином лепотом. Ујка Вања је огорчен животом. Његов однос са Серебјаковим је годинама све гори и гори. У лошим су односима, јер је Серебјаков променио њихове животе и због тога је дошло до назадовољства. Чини е да се ништа неће променити, у кући влада мелахолија.
Трећи чин
- Јелена и Соња гаје иста осећања. Астров сада зна за њихова осећања, али према Соњи не осећа ништа. Астров отворено показује своја осећања према Јелени и отворено јој се набацује.Дошло је до свађе Ујке Вање и Серебјакова. Серебјаков обавештава све да жели да прода имање. Ујка Вања се прозиви његовој идеји (жељи), зато што је он цео свој живот провео ту и бринуо се о целом имању и кући. Ујка Вања је пуцао на Серебјакова али му није ништа било, јер га је промашио. Ујка Вања на крају покушава да се убије морфијумом.
Четврти чин
- Јелена и Сербјаков се пакују и одлазе. Астров одлази својој кући. Соња и војницки остају сами у кући. Живот им се враћа у нормалу, као што је и био пре доласка гостију. Њих двоје су даље несрећни и незадовољни својим животима.
Иван Петрович Војницки (Ујка Вања) – има 47 година и већ 25 година ради за Серебјакова. Несрећан је зато што му је живот промашен и цео свој живот је посвето бризи о Соњи и Серебјакову. Чини му се да му је живот уништен, а да је било све нормално могао је да се бави учењем. Највише је несрећан зато што се није остварио као ПОРОДИЧАН ЧОВЕК. Очекује Јеленину наклоност и прати је у стопу, али схвата да се њој свиђа Астров.Много га је погодио то што је Серебјаков желео да прода имање јер је то једино што он може назвати кућом.
- Александар Владимирович Сербјаков – дошао је са својом женом Јеленом да живи на имање своје прве жене. Серебјаков је у пензији, више нема довољно новца да живи у граду. Био је професор и 25 година се бави уметношћу, али је и не разуме. Сви су несрећни око њега али он то не примећује, јер му други нису битни. Веома је себичан, саможив и жели све да буде по његовом. Кћерка га НЕ ПОДНОСИ, али он н показује да му је криво. Жели да прода имае да би добио новац и да се врати у град пошто му недостаје живот у граду.
- Јелена андријевна – друга жена од Серебјакова. Млада, лепа, има 27 година, Соња није дуго разговарала са њом од како је дошла на имање. Веома је несрећнаа. Има старог мужа и досадно јој је са њим. Од како је дошла у њу су се заљубили Војницки и Астров. Она гаји осећања према Астрову и то показује, али ни једном не помишља да уради нешто конкрено. Она упорно теши Серебјакова да ће и она бити стара, још мало, али она не жели да остари и пати што нема млађег мужа. Јелена сматра да ју је Серебјаков „убио“ у потпуности предао досади и то му једном и говори. Она не ради ништа у животу, нема апсолутно никаквих обавеза. Астров јој указује на то. Помирила се са својим животом, без даљих промена.
- Софија Александровна (Соња) – најнесрећнији лик, племенита, осећајна и јако воли да помаже другима. Није дуго хтела да прича са Јеленом. Прва ствар је да је по Соњи, Јелена пристала да се уда за њеног оца из користи. Када је Соња коначно отишла са поприча са мачахом, Јелена јој говори да греши и да је уверава у супротно. Рекла јој је да му се диви, да га поштује, да јој пружа ослонац у животу. Признала је Јелени да је заљубљена у Астрова. Соња је свесна да је р у ж н а а стално се жали да хоће да буде лепа. Астров је равнодушан према њој. Једино се Соња брине за Војницка. Покушава да помогне Ујки Вањи да не пије а стално говори Астрову да му не да да пије. Остала је са ујком Вањом у кући, нада се да ће се њен живот побољшати након одласка Јелене и Сербјакова.
- Михаило Љвович Астров – има 37 година, дошао је у село да ради пре 10 година. Људи су му се смучили, чину му се да су грозни, прљави и да је баш окружен таквим људима. Брине о клими, сади дрвеће, покушава да спречи сечу шума. Важна му је једино природа. Заљубљен је у Јелену, због њене спољашње лепоте. Верује да му Јелена може завртети мозак, али то није љубав. Несрећан је јер је може да буде ни са ким близак. Зна да је Соња заљубљена у њега, али он не осећа ништа према њој.
Суштина драме:
- Проблем сељаштва
- Проблем интелигенције (Астров говори Војницком – „У целом срезу била су два добра, интелигентна човека, ја и ти, али за неких десетак година повукао нас је малограђански живот, постали смо банални као и сви остали)
- Проблем брака Серебјакова (БРАК БЕЗ ЉУБАВИ!)
Писац:
- Чехов – родио се 17 јануара у трговачкој породици 1860. Уписује гимназију. Био је треће дете по реду у породици. По професији је био лекар. Био је најзначајнији руски драматичар. Сматра се зачетником психолошког реализма у драми, али и књижевности. Писао је комичне драме. Издао је новеле „Двобој“ и „Жена са села“.
- Радила: Данијела Аћимовић 3е