Звезде на небу ти нису равне, како жарко сијаш у ноћи,
сјај ме и даље мами, али све ће проћи.
Ни плави океани, који кроз дубину цвиле,
само да су ми још једне очи, као твоје да су миле.
Није ни сунце, што греје бели дан,
да ми је један твој додир, па макар и кроз сан.
Не знају сузе, што се тихо враћају,
да се сваке боли, на срцу плаћају.
Али не знаш ни ти, немушти немиру,
да сваке ноћи, моје чежње, за тобом умиру.