Сваког дана налазим се пред изборима. Свет око мене је пун искушења.
У тишини свог ума често се запитам шта мене заправо буни и чему се ја супротствљам.
Мржња – једна од честих ствари због које се ја буним. Сматрам да је свет пун мржње, зла и љубоморе. Не волим ни један облик мржње, нисам научена да мрзим, не волим тај осећај. Трудим се да избегавам људе који имају лоше мисли, који су пакосни и сладе се туђом несрећом. Мислим да би свет пуно лепше и боље изгледао када би се људи усредсредили на себе, а мржњу оставили за своја четири зида.
Када бих навела једну ствар због које се често буним, улазим у сукобе са другим људима, онда би то била неправда.
Није битно да ли се ради о људској, неправди према животињама или некој другој врсти неправде, на њу никада нећу прећутати. Првенствено себи а и другим људима никада не бих опростила да на неправду ћуте. Ако видим да би речи правде довеле до неке боље ситуације или нечијег бољег односа, увек ћу је изговорити, ма какве последице имала.
Сигурна сам да људи који трпе неправду и покушавају да је прикрију нису способни да се изборе за себе и немају свој став. Баш из тог разлога своје мишљење и свој став никада нећу сакривати.
Сматрам да не могу променити свет, али исто тако знам да могу променити себе а и свој поглед на њега.