Како је дошла јесен а за њом и нова школска година, тако ми се вратио осећај усамљености.
Провела сам скоро цео летњи распуст са дечком. Пошто он више нажалост не живи у Србији, него у Немачкој, може да долази овде само када има распуст.
Након дивног времена које смо провели и пропутовали заједно, било је време да се врати у Немачку. Растанак је био мало тежи и болнији него пре, јер знам да се нећемо видети до децембра… Али упркос томе, трудила сам се да будем срећна и ведра, захвална за то време у коме смо уживали заједно.
Сваки пут када мој дечко оде, имам осећај као да сам поново сама у свом старом животу који је превише усамљен и некако тужан. Много више волим када сам са њим, јер се само тада осећам испуњено – буквално, као да ми сваки проблем, сваки немир у глави нестане. Сваки наш растанак је као враћање у неку реалност, живот какав је био и пре него што сам га упознала.
Већину времена проводим у својој соби, сама. Понекад имам осећај као да је затвор, али је у исто време место где једино могу да „побегнем“ од реалности и живота. Последњих пар недеља ми је много теже него иначе да се суочим са реалношћу свега што се дешава. Пре неких недељу дана би био двадесет трећи рођендан мом брату, који је изненада преминуо пре четири године. Била сам много блиска са њим, и његова смрт ме буквално уништила. Чињеница да би напунио двадесет три године разара ме изнутра. И на све то, не могу да будем са особом која ме једина барем мало разуме, а то је мој дечко. Јесте тешко, али се трудим да сваки дан имам осмех на лицу због свих особа којима је стало до мене и које много волим и ценим. Знам да је мој брат увек поред мене и да ме чува, и желим да буде поносан.
Знам да поред себе имам особе које ме воле и које се брину за мене, имам пар другарица, али опет тај чудан осећај усамљености просто неће да оде. Могу да кажем са сигурношћу да сам се и навикла на то, јер ми је живот скоро исти већ четири године. Седим код куће, не идем нигде сем у школу. То се једино мења када сам са дечком, али овако, увек је исто. Научила сам како да уживам и користим то време када сам сама, тако да ми више и не смета.
Стрпљиво чекам зиму, знајући да ће тада бити све боље и лепше.
Усамљеност и није толико лоша ствар, схватила сам да човек и треба некада да буде сам са својим мислима.