Сматрам да су људи у праву када кажу да је време тинејџерских дана најлепши период у животу. Говоре о томе колико смо безбрижни, без великих обавеза и проблема. Међутим, заборавили су да често буде итекако супротно.
У данашњем свету, пуном свакодневних негативних дешавања, људи су већином склони лажима, преварама, злим и мрачним мислима, тешко је остати чисте свести и главе и радити, мислити и понашати се онако како сматрамо да је исправно. Посебно у тим „најлепшим тинејџерским данима“…
По мом мишљењу, разлог овакве мрачне стране света, нису данашње време и данашње генерације. Све ово, постојало је много година пре. Не дешава се ништа непознато деценијама уназад. Међутим, питање је, зашто је заступљено у оволикој мери данас? Који је разлог што се људи не боре за своја права, не бране својим ставовима и свој карактер чврсто не држе у себи?
Са свим тим се, углавном, у великој мери, први пут сусрећемо у младалачком периоду. Долазимо у средину где видимо несрећне људе, проблематичне, оне повучене и мистериозне. Како би своју бол излечили и ублажили, најлакша опција им је да се искључе из стварног света. Склони су пороцима, дружењу са погрешним особама и занемаривању правих вредности живота.
Све ово повлачи и остале људе који то посматрају са стране. За децу од петнаест, шеснаест и седамнаест година, која нису довољно зрела и способна за вођење нормалног и исправног живота, овакве околности су врло тешка и дискутабилна. Нису свесна да ствари које раде људи око њих можда нису исправне.
Наравно да сам се нашла у мноштву таквих ситуација, посматрала сам тај мрачни живот са стране и постављала милион питања. Драго ми је што та питања нисам задржавала у себи и поистовећивала се са том негативном групом људи, већ бих се увек обратила породици и блиским пријатељима. И тада у том времену, знала сам да ће ми старији и искуснији људи отоврити очи о свему томе и показати ми боље начине за решавање свих тих проблема, бола и стрепњи.
Од њих сам научила: не треба да ме буде страх да било коме кажем у лице шта имам – да не спуштам главу у било ком тренутку.
Научила сам да поштујем онолико колико имам, а да у исто време не потцењујем оне који немају.
Када год бих била лоше, имала дилему око нечега, увек бих њима душу отворила, јер сам схватила да добар разговор са правом особом решава све. Схватила сам колико су људске вредности важне и да заиста „живот треба живети пуним плућима“.
Управо тај живот који сада имате, имате само једанпут! Не смете дозволити да вас пар проблема пољуља и наруши вам свест о важности живота.
Проблеми и нервозе чекају у још већој мери. Према томе, сви држите усправне главе и храбро се борите са свима њима.