Као што су моји претходници говорили – на деци остаје свет – у нади да ћемо наставити живети, исти живот као и они, у већ обликованим, неравним и испуцалим металним калупима.
Круг. Сваки полупречник је једнак, круг је област без икаквих ћошкова, углова, где не можеш да се сакријеш, и копкаш свој нови пут, свој удобни кут који се разликује од осталих.
Звезда. Већ у новијој ери, пре неколико стотина година, полако се људи одупиру законима истих и пуштају се у уздрмане, брзе И релативно хладне воде својих зивота. Појављује се мноство уметницких дела а И њихови
представници, то су групе писаца, певаца, сликара…. Писци-Секспир, Змај; севаци- Џексон, Цетински; сликари – Пикасо.
Многоугао. Већ смо у данашњим годинама где свако прати свој пут, прави своје калупе И узова у рецним токовима свог зивота. Не знам да ли могу да казем да представници постоје јер свако је особа за себе, особа која правти своје снове.
С друге стране моземо да се сматрамо представницима генерације. Истина је да нисмо познати, истинна је да смо мали људи, али имамо своје место у друство И најпрецизније И најбрзе погледе на десавања И промене тог друства.
Засто мислим да моземо да се назовемо представнисцима? Одговор је прост. Сваки дан проводимо у друству које је нама близу по годинама – генерација – самим тим је логицније да знамо висе него неко старији. Ми смо део генерације, део групе људ, део данасњице.
С треце стране, проблем је сто ја себе не могу да назовем представником своје генерације. Разлог је огромна разлицитост између нас. Вецина људи које упознам ми казу да сам ређена у погресном времену, времену када се све враца у први облик – круг – из ког смо теско побегли.
Тара Домановић 4фа (2022/2023)