Љубав је најчистије и најлепше осећање у нашем животу.
Љубав – младалачка и старачка, забрањена и неузвраћена – симбол је среће, испуњења.
Народна изрека казује: Прва љубав заборава нема. Ја се у потпуности слажем.
Гајила сам љубав према разним деловима природе, пејзажима, разним активностима и слично. Онда сам упознала њега.
Једном је Шекспир рекао: „Путовања завршавају сусретом љубавника“. У мом случају путовање почиње сусретом прве љубави.
Ни слутила нисам да ћу тада упознати прву љубав.
Била је Нова година, прави зимски дани. Појавио се са прелепим очима и блиставим осмехом, који ми је у том тренутку био једино светло на крају тунела. Можда: љубав на први поглед.
Након неколико дана дружења, признали смо осећања једно другом. Заљубљеност је била обострана.
Шетње увече, седење на клупици, заједничко гледање филмова, слушање музике, ушушкани у ћебе, разговори до касно увече, дуги загрљаји, пољупци у зору, моји су најлепши дани.
Држао си ме за руку, срце ми је убрзано куцало!
Али, изгледа да свакој новогодишњој љубави дође крај. Ипак, моја осећања према њему и даље су ту. Можда се поново сретнемо.
Веровала сам, верујем, и вероваћу да права, дуговечна љубав постоји и да ћу је за свога живота доживети.