Добро дошли у Теме,
у наш свет лепих речи!

Бора Станковић: „Нечиста крв“

Књижевни леементи:

  • књижевна род: епика
  • књижевна врста: роман
  • место радње: Врање
  • време радње: време турске окупације

Ликови:

  • Ефенди Мита
  • Газда – Марко
  • Софка
  • Томче
  • Тодора
  • Стана
  • Слуга Арса
  • Томе
  • Цигани

Дело је сачињено у 33 поглавља

ПРЕПРИЧАНО ДЕЛО ПО ПОГЛАВЉИМА:

Прво поглавље

  – Роман почиње са упознавањем Софкине куће, њеног богасаства, прадеде Трифуна.

 – Кућа је међу првима настала у вароши, стога је стара, али је цела родбина произишла из те куће, кућа има одређене привилегије у вароши као таква.

 – Прадеда Трифун (Софкин прадеда) је био врло богат човек, карактерно старог човек, сви око њега зазиру од њега, има ауторитет, затворен је као особа, а изнутра мекан али то не показује.

 – Решавао је све проблеме у вароши на молбе људи, некада митом, некада убиством.

 – У лето се бавио трговином и зарађивао.

 – Синови удовица би га се плашили, јер их њехове мајке плаше њеиме, јер су им синови превише трошили, пили, уместо да одмене своје очеве.

 – Био је увек хладан према сестрама, зетови су имали страх од њега.

 – Увек им је давао и свима је давао.

 – Кћерке је већ поудавао, сина јединца је добио доста касније, када је већ остварио, када је већ остарио, коме се није надао.

 – Никако није могао да се слаже са сином када је одрастао, али га је много волео.

 – Жена није смела да му се противи.

 – Са сином је ишла по родбинама.

 – Сестре и мајка су му угађале, што је Трифуна чинило љубоморним.

 – Сматра да га је жена размазила.

 – Почео је да се дружи само са Турцима, почео је и да одлази у њихове хареме.

 – Туркиње имају по четири мужа и стога имају врелу и меку крв.

– Син долази касно у зору, што оцу смета, а још више му смета што га његова мајка толико брани.

 – Вечито су остали у тој свађи, чак до смрти старца ништа се није променило.

 – Од смрти старца у њиховој кући се знало само за богати, раскошни живот, само су о томе мислили и радили све да то буде на највишем нивоу.

 – Женама је био циљ живота да буде што лепше, што више и боље, да знају доста јела да праве и да залуде и своје све мушкарце у кући без обзира на род.

 – Мушкарци су живели својим начинима живота, нису били често кући, већ у Чивилуку код Доњег Врања где су најчешће проводили своје време.

 – Њихова слава је Свети Ђурђиц и тада су се обављале велике и обимне припреме за славу, пазећи на сваки детаљ како би им се гости дивили када дођу и лепо причали када доу.

 – Мушкарци би са гостима одлазили у Доње Врање, заједно са музиком и Циганкама.

 – Дошла је у то друштво Савета, била је богата, са огромним имањем које јој је муж покојни поклонио.

 – Она није била обична жена за провод, такође се и коцкала, због чега би мушкарци губили читаве њиве и винограде.

 – Мушкарци би бежали од куће, удаљавали се од живота на улици, у комшилуку и чаршији. Више су се лицкали, пазили на сваки детаљ, што се тиче изгледа, облачења… Водили су активан живот што се тиче сабора, вароши. Давали су новац за обнову школа, црква и били привилеговани због те помоћо.

 – Ништа се није смело знати, ппочути о смртним случајевима у породици, дељењу имања, свађама, све је остајало унутра.

 – Софка је имала прамбабу Цону, жена удовица, о њој се знало и причало, била је богата.

 – Доста њих је остало неожењено само због ње.

 – Она је била лепа али је знала и са оружијем.

 – На служни у вркви заљубљује се у новог учитеља Николача који пева на службама.

 – Са њим је и касније и била.

 – Била је трудна и на крају се убила тако што је прсекла вене.

 – Софкин чувени деда био је Каравола, ожењен, лепотицом из Скопља.

 – Водио је раситнички живот под  изговором продужетка својих путовања по варошима.

 – Његова жена морала је да иде са девером на славе, саборе, вашаре због тога.

 – Почиње да га вара са девером (братом) и он то осећа.

 – Жена умире и он се поново жени Гркињом.

 – Са том женом има сина.

 – Лепота јој је трајала само до свадбе, после тога се из неког ралога спарушала.

 – Сестра Софкиног деде била је „Чал к Наза“ како су је звали.

 – Три пута је бежала као девојка.

 – Три пута се турчила.

 – Да би све то прикрила, удали су је за слугу њиховог, коме су дали кућу да би имали где да живе.

 – Она није често посећивала фамилију, а он им није излазио из куће, јер се поносио што има такву фамилију.

 – Касније, он предпоставља да га жена вара и почиње да пије. Касније је полудео.

 – Не зна се тачан разлог због чега је полудео.

 –  Петка га је лечила и молила је бога да га узме.

 – Софка из тог разлога није волела фа мисли ос војим поедцима.

 – Свог роженог деду и бабу памти једва као кроз сан.

 – Она је свом мужу, била као нека рођака.

 – Деду памти само по томе што је наредио да испред ње на Софри, као и пред осталим члановима породице наредио да стоји напуњен сатиљак вина (софка је порасла и једе са осталима).

Друго поглавље

 – Софкин отац слат је у Царинград да што више учи и путује.

 – Када се вратио био је први „ефенди“ господин.

 – Био је најлепши у вароши.

 – Нерадо је здравио са родбином и родитељима, храна за њега се посебно правила јер је био избирач.

 – Почели су да га позивају паше и бегови у своје дрзштво, који су такође били учени као он.

 – Ефенди – Мита (Софкин отац) одлучио је да се ожени.

 – Изабрао је Теодору (Софкину мајку) лепа девојка, готово сирота.

 – Она је била најмлађа од свих сестара, кућа им је некада била богата, а сада је оронула.

 – Теодора се издвајала од свих сестара, личила је више на мушко него на женско.

 – После свадбе она се пролепшала и постала права лепотица.

 – Софкин отац, чак и пошто се оженио опет је почео да се одваја од својих укућана, да сам једе на спрату и ретко је силазио доле.

 – Када се Софка родила, жена је морала да пређе доле да спава, да би он био што мирнији и изолованији.

 – Почиње често да иде на путовања, чак су му и родитељи умрли потом тих путовања, а он није стигао на њихову сахрану.

 – Теодора је била захвална што је он баш њу оженио и радила је своје послове најбоље могуће.

 – Када је АСофка порасла касније, он је почео да им прилази, да грли и љуби Софку.

 – Теодора је једва чекала ту прилику да и она са њим нешто поприча, највише због других жена ту у кухињи.

 – Магда је њихова служавка.

 – Почео је све више да проводи време са Софком, горе на спрату у његовој соби, њих двоје би се мазили и грлили.

 – Касније би ту на том спрату позвали и њену мајку и ту вечерали.

 – За Софку то су били најсрећнији дани за Софку.

 – Отац је чудно гледао Софку, као да га на некога подсећа.

 – После те вечери,  сутрадан су кренули колима у Доње Врање на Чивилук са слугом Магдом.

 – Њена мајка сва је блистала због тог путовања.

 – Стигли су у пролаз, раван због засађивеног кукуруза и дувана и ту би остајали неколико дана.

 – Приликом доласка Магда је једина поздрављала пролазнике и сељаке, отац се правио да их не види, да не би морао да их поздравља.

 – Ту би вечрали, пили и одлазили на спрат да спавају.

 – После неколико дана враћали би се кући.

 – Мајка јхе била пресрећна, јер јој се муж вратио као и његова жена.

 – После свега тога дошао је рат и Ефенди – Мита је НЕСТАО.

Од тећег поглавља до седмог поглавља

 – Турци одлазе са наших простора заједно са њима одлази и Ефенди – Мита. Пребегао је у Турску да би се бавио трговином и све слабије је долазио кући.

 – И када би долазио, то би било ноћу, на кратко, највише три дана.

 – Мајка Софкина је била очајна зобг тога, јер је знала да није у питању трговина већ је његов разлог зашто није код куће беио страх од сиротиње.

 – Имање и чивилуци нису били као пре.

 – Добијали су само део својих плодова (кукуруз), а не све.

 – Ефенди – Мита пре је прихватио да се задужи код зеленаша, него да прода своје имање или део имања.

 – За узимање нова од зеленаша задужио је Тонета, који је обављао такве послове и код Софкиног деде.

 – После ослобођења дошли су судови и парнице што Ефенди – Мита није волео, није желео да се заклиње суду али није желео ни да узима сељачки хлеб.

 – Због тога је све препустио Тонету, а он је пребегао у Турску.

 –  Тоне је расподелио сву сву земљу свима којима је Ефенди – Мита био дужан, сем једне њиве до Мораве, до моста када се иде у Бању, која је на крају завршила као Магдина.

 – Тоне је дошао да каже ситуацију Тодори која је одмах видела по њему самом да их је крао и да им је донео неку сићу од новца.

 – Магда је помагала Софки и њеној мајци као и сви остали сељаци што се тиме свега и што им је баш значило.

 – Нико од родбине није смео да зна у каквој се они ситуацији налазе и они су се понашали као пре да они не би приметили.

 – Мајка је заваравала и себе, и родбину али је Софка схватила и знала праву истину.

 – Родбина је почела да се утркује око Софке ко ће пре да је угости, ко ће боље то урадити, што више да је часте.

 – То су радили јер су осећали да ће се десити нешто лоше, па да би јој олакшали.

 – Али то су првенствено радили због њеног оца Ефенди – Мите и зато што с сматрали да је Софка задња од те породице.

 – Софка расте и све је лепша и лепша.

 – Њену лепоту највише би примећивале њене другарице а мајка би после тога пазила како се она облачи и никада је није пуптака саму на напоље (одрпратила би је до другарица).

 – Све је то било узалуд, Софка је све знала и схватила.

 – Зашто отац седи у Туској, зашто ређе долази код њих, сећа га се само по тим ноћним доласцима.

 – Када су они мислили да спава, она је била будна, иако је су у тишини седели она је знала да они исто мисле и размишљају о истом.

 – Као мала знала је каква ће лепотица бити кад порасте,

 – Све је било како је Софка и предосећала.

 – Израсла је у невиђену лепотицу.

 – Са њеним сазревањем, отац није долазио ни по два или три месеца кући, као да се плаши нечега, што је њену мајку уништавало од страха и бриге.

 – Све је то Софку узнемиравало.

 – Мајка се борила са сиромаштвом, па је морала да прода горњи део баште Тонету да нико не би сазнао за њихову ситуацији, у њега су имали поверење.

 – Мајка се није плашила сиротиње, плашила се да ијх отац није напустио.

 – Она се првенствено плашила због Софке.

 – Софка је више сажаливала мајку, него себе.

 – Она се ве више развија и расте.

 – Сматра да се није родио тај, довољно богат и леп момак достојан ње Ефенди – Митине кћери.

 – Једино лепши и виши би могао њу да љуби.

 – Била је сигурна да таквог неће бити.

 – Због тог свог признања себи била је срећнија, није било ничега због чега би се плашила, имала је слободу и свој исправан став.

 – Понашала се у складу са собом, а не као друге девојке.

 – Због тога је била дивља, поштовали су је.

 – Мушкарце је гледала равнодушно, право у очи.

 – Празницима је волела да гледа људе на улици наслоњена на прозор.

 – Сажаљевала је Нату газда – Миленкових јер ју је отац изводио напоље међу људе само да би показао њену маћеху, од њега доста млађу жену, што Ната није знала.

 – У њеној улици живели су и кћерке Тапка самарџије, лепе и богате.

 – Била је задовољна собом, што никоме не завиди.

 – Осећала се боље зими, а лоше лети јер се зими затварали у кући и није морала нигде да иде.

 – Пријала јој је та самоћа у четири зида.

 – Чим би дошло лето почела би да осећа страх и немир.

 – Не свесно се плашила да се у вароши не би појавила друга девојка која би била лепша и млађа од ње, да њу не учинила уседелицом.

 – Ипак је била уверена да се то неможе и неће догодити.

 – Осуђивала је себе зашто она о свему томе мора да мисли и зашто другим људима то на ум можда не пада.

  – Питала се када ће бити као и остале девојке, када ће почети да раде то што и оне раде.

 – После таквих мисли одма би се хватала неког посла, сада је узела да везе најзеже везове.

 – Тешко би се одвајала од посла, тај неки осећај задовољства држао би је пар дана.

 – Било је то пред Ускрс.

 – Софка је била распремала и чистила собе.

 – Мајка је чистила пшеницу напољу на степеништу, коју је кувала да би однела на гробље за душе мртвих.

 – Неко је дошао и покуцао на врата.

 – Софка је сишла, пошла да отвори врата и препознала Арнаутина, очевог гласника из Турске.

 – Ефенди – Мита послао је свог гласника Аранаутина да их поздрави и пренесе поруку.

 – Аранаутин се нечему чудио, гледајући њихово двориште, кујну…

 – Пошто је он отишао, Тодора се досетила да да две бачве у закуп.

 – Послала је Софку по Ванка (мутавог) да Винко оде у чаршију и позове Тонета.

 – Тоне је стигао и закупио је две бачве за вино, да не би стајале празне.

 – Касније, он ће заузети све бачве, цео подрум па чак ће ставити и свој катанац.

 – Донела им је храну од њених.

 – Тодора је послала у Шарени Хан и по басму.

 – После, дошло је вече и време да се иде на гробље.

 – Жене и слуге одлазили су на гробље и са њима Тодора и Магда у сутону дана.

 – Софка је остала сама у кући, док се напољу дан полако завршавао, сунце залазило.

 – Софка се бојала мрака и те тишине која је све више и више наступа.

 – Седела је у својој соби, када је чула како неко куца на закључана врата, од дворишта.

 – То је била Тодора, она је кренула да силази да би јој отворила врата, али ју је престигла Магда, која је пре сигла пошто је дошла преко дворишта од суседа и отворила јој је капију.

 – Ушле су у кујну, спустиле су ствари и Магда је почела да прича Софки ко је свње био на гробљу, шта је донео од хране, како се обукао…

 – Тодора ју је прекинула и рекла јој да донесе Софки да вечера.

 – Софка није волела ту храну са гробља, али се ипак није противила.

 – Стоја (тетка) је специјално за Софку направила питу са сиром и послала је за њу по Магди.

 – То се мајци није свиђало, јер је мислила „зашто да њеној Софки меси питу тетки, као да не може она то да уради“. Тетка је рекла Магди да ће ако буде могла доћи да види Софку.

 – Тодора рече Магди да намешта кревете за спавање.

 – Спремале су јоргане дебеле и тешке, а ипак танке за спавање и чаршафе.

 – Магда је кофом воде угасила ватру у огњишту да се не би запалило током ноћи.

 – Тодора се пресвукла, прочитала молитву и од умора одмах је заспала.

 – Софка је легла, али није могла да заспи.

 – Чула је из кујне Магдино хркање, која је спавала обучена, па чак и у папучама, јер је сутрадан имала пуно посла и морала би прва да устане.

 – Дан пре Ускрса, долазио би Магдин најстарији син као и сваке године.

 – Био је у бароши, покуповао све што му је потребно и свратио је до њих са својим коњићем да им помогне око припрема за сутра.

 – Доносио би дрва, воду за прање судова, клао би јагње…

 – Магда и Тодора скоро целу ноћ нису спавале због припрема.

 – Софка је спређивала гостињске собе на спрату и нове хаљине, тек сашивене од нове басме  спремала за сутра.

 – Дошао је и Ускрс, а њихова кућа је била обасјана сунцем.

 – Кућа се од капије није видела, али се данас отварала за госте.

 – Све три су биле спремне.

 – Први су почели долазити сељаци, седали су у кујну.

 – Софка се још није почела облачити.

 – После сељака, почели су долазити људи из вароши и родбина.

 – Софка је почела да се облачи, пошто ју је мајка пожуривала.

 – Нарвирао ју је јелек који је био тесан.

 – Пошто изађе из собе у кујну, колико је била лепа, остави све без даха. Попела се горе до мајке да јој честита празник.

 – Софка сиђе да послужује госте кафом и ракијом.

 – На капију је стигао старији човек, свештеник Риста.

 – Био је скоро слеп, глув и баш стар.

 – Прво је свраћао код њих па би касније ишао у друге куће.

 – Једва је препознао Магду на капији.

 – Тодора изађе, поздрави га заједно са Софком и њих две га ухватише за руке да би му помогне да изађе на спрат уз степенице.

 – Он је крстио Ефенди – Миту, касније га је венчао са Тодором, и са чијим оцем је био нераздвојни друг из детињства.

 – Дечко који га је довео не значи да треба да крену.

 – Тодора и Софка су биле срећне.

 – Касније су ручале, али одвојено због толиког посла.

 – После онолико година, почеше да стижу други очеви и све чешће и чешће.

 – Мајку су посете испуниле  страхом.

 – Због толико гласника, она се уплашила д аје он болестан и на самрти, да жели да им да дознања да су му једине и најдраже без обзира шзо их је напустио.

 – Заједно са Магдом, Тодора је нашла сељака и под изговором да га шаље Магда послала г ау Турску да нађе Ефендију – Миту и да види јел здрав и жив.

 – Сељак је отишао, нашао га је и видео га да не лежи.

 – То је мајку умирило, али не задуго.

 – Почео је да им шаље раскошне поклоне и дарове, као што су оне причале.

 – Софка и Тодора слутиле су да је он кућу продао, да ће их одвести у Турску да живе.

 – Исте ноћи је дошао.

 – После толико година, дошао је, поздравио их,  видео Софку која је порасла и пролепшала се још више, што се видело по његовом трептењу када ју је видео.

 – Ушли су у кућу и настала је нека тишина.

 – Дошло је јутро, он је ту спавао и негде у ноћи опет отишао.

 – Тодора је седела необучена, у задимљеној, загушљивој соби.

 – Она потврди Софкине сумње о продаји куће.

 – Цео дан је горе преседела. Сутрадан сиђе.

 – Знајући да Магда неће моћи да ћути,  да ће речи све целом комшилуку и вароши чак силом је посла у село да обави неки посао.

 – Од тада, оне су почеле да спремају кућу за купца., да изгледа као да се они селе ето тако богати, а не сиромашни, да пакују своје ствари.

 – Почела је и родбина да долази, већ слутећи шта се дешава. Свима је било жао, а највише тетки Стоји (Тодориној сестри).

 – Било јој је жао Софке, чим је отишла прво се са њим испричала, па је отишла на спрат код сестре.

 – Горе је почела да се грди и псује.

 – На други дан Духова, улицом се чула арија.

 – Тодора као да предосети да они долазе.

 – Истрчале су до капије и отворивши је угледале кола.

Од осмог до осамнаестог поглавља

 – Дошли су Ефенди – Мита и газда Марко, купац куће.

 – Поздравивши се, кренуше кроз дворипште ка кући разгледајући.

 – Купцу је за око запала Тодора.

 – Попели су се у гостинску собу да би почастили купца.

 – Магда и Софка су износиле и послуживале мезе.

 – Горе се вечерало, више се пило него што се јело. Магда пошто је видела да нема још пуно вина, отиша је у подрум провукавши се кроз прозор и пробушила Тонето бачву наточивши вино.

 – Ноћ је одмицала, они горе били су све слободнији, а Софки је било време за спавање.

 – Њихов гост, купац њихове куће одлазио би у зору.

 – Стигао је до своје капије и извадивши из силава пиштоље, почео је њиховим јабукама да лупа од капију.

 – Из куће је истрчао Арса, његов слуга, скоро го да би му отворио капију.

 – Он оде у своју сову, Арса одведе Алата( коња) у шталу.

 – Ушавши у собу, прво провери да му неко није дирао закључани сандук.

 – Чекао је да га Арса или жена распреме.

 – Томча је био његов син. (Арсин син)

 – Дошла је његова жена у собу са водом и шећером.

 – Била је обучена пола сељачки, пола варошки.

 – Мршава и коштата.

 – Арса донесе постељу, замрачи прозоре и Марко леже да спава.

 – Софка касније целог живота није могла себи да опрости зашто није могла да предосети то нешто када се радило о њој.

 – Сутрадан мајка је рекла Магди да одведе Софку код теткиних, а она да се врати.

 – Софка чувши мајку знала је шта то значи.

 – Тодора оде у другу собу, наслони на прозор и поче тихо да плаче и да јеца.

 – Софка је прешла код тетке која се обрадовала, када јој је Магда рекла да се Софка удаје.

 – Када је пала ноћ, она је све сазнала.

 – Удаје се за најмађег Марковог сина који има дванаест година. (Томче)

 – Чувши то, Софка оде до своје куће, да прича са оцем.

 – Рекла му је да не може и неће да се уда.

 – Он јој је одговорио да ни он не може и неће да буде сиромашан, да они буду сиромашни и без хлеба, да неће да прода кућу, оно што му је једино остало.

 – За Ефенди – Миту то што Софка, своју јединицу, удаје за дете, то није било страшно, колико је било страшно што он мора да се с пријатељи са Марком који је био сељак, да се љуби и живи са њима.

 – Софка га никада није видела таквога.

 – Софка се вратила кући код тетке.

 – Између Софке и оца било је све свршено, знала је то Софка.

 – Ефенди – Мита знао је да ће јој од сада увек бити на терету, пошто се она својом удајом жртвује за њега.

 – Софка је знала да никада неће моћи да буде жена свога изабраника, онога кога грли и љуби у својим сновима. Па је с тога знала да ће се сигурно удати за некога другог обичног, да ће морати да трпи његово грљење и љубљење.

 – Због тога се покајала што је онако причала са оцем.

 – Зато пто је знала све то, прихватила је да се жртвује за своју породицу.

 – Због тога јој је било лакше, блаже да подноси тај бол, али је знала да тиме убија себе.

 – Сутрадан је пробудила тетку и отишла до својих кући да има каже да прихвата да се уда.

 – Ефенди – Мита због те њене изјаве схвата да код ње губи све и поштовање, и дивљење.

 – Он нареди да се иде и доведе Аритон наводаџија, да оде и да позове газда Марка.

 – Увече је било „пијење“ Софкино.

 – Она се спреми и пошто је већ било веће оде са тетком кући.

 – Газда Марко, њен будући свекар, питао ју је да ли је прихватила, она је потврдила.

 – Оцу је лакнуло када је чуо Софкин одговор.

 – У зору, Марко се искрао из Софкине куће, да оде са својим Алатом (коњем9 до његове куће и нареди жени Стани и слуди Арси да све спреме у кући за весеље и да им каже да жени сина.

 – Жена чувши то уплашила се и била је у шоку цео дан.

 – Ефенди – Мита дошао је код свог новог пријатеља на пијење.

 – После просидбе, све се сазнало о Марку и његовој породици.

 – Он је живео у турској, у једном селу, где је имао највећу кућу од свих њих.

 – Имао је свога побратима Амета Арноутина, које је био поглавица највећег и најјачег фиса.

 – Њих двојица су се волели толико, иако је арнаутин туђе вере, њих двојица су се у манастиру, поред калуђера побратимили и то пијући крв из расечених руку један другоме.

 – Ахмет је имао синовца Јусуфа, кога је много волео и хтео је да он преузме братство после његове смрти, пошто овај није имао деце. Остављао га је код побратима Марка, зато што је о био ближе манастиру, да иде тамо да учи. Звали су га Лусуфић.

 – Марко је имао једину сестру, коју је доста волео и хтео лепо да је уда.

 – Она је највише времена проводила са Јусуфом учећи га.

 – Заљубила се у њега, иако је била доста старија.

 – Када је то сазнао Марко, њу је послао у манастир, а њега је морао да убије.

 – Због тога је он прешао са породицом овамо.

 – Стана је била одвојена од сина, јер га је Марко после свега тога стално водио са собом и Томчетов став према мајци се због тога променио.

 – Софка је била кући, обучена у скупоцену хаљину, чекала је посете радозналих жена, а особито је знала да ће је њене другарице исмејавати зато што се удаје за дете.

 – Она је то све скупа подносила.

 – Спавала би са Магдом у кујни, због тога што је имала грознице ноћу.

 – Сањала би њега у облацима, како је снажан, како је узима у наручје.

 – Отац би ишао по кући и испробавао и нагомилавао слаткише.

 – Свекар ју је скоро сваки дан посећивао.

 – Први пут је видела Томчу, свог младожењу, који јој није ни до рамена био , није га памтила.

 – Уочи свадбе, у суботу, Софка је ишла са женама амам.(турско купатло)

 – Са њом је ишла и баба Симка, која је требала да је купа по чему је била позната.

 – Амам је био црн, округао и влажан.

 – Испред амама дочека их амамџика.

 – У амаму купале су се све оне жене и париле заједно са Софком и Симком.

 – Песма коју су певале посебно је погађала Софку, била је о љубави, чежњи и месечини.

 – Све више и више је осећала да неће издржати, да ће пући, па је пожуривала Симку.

 – Софка пошто је ушла у одељену круну ухвати се за главу и поче плакати.

 – Грцала је као никада у животу.

 – Знала је да се сада све свршава.

 – Када се сутра уда неће имати више коме да се нада, о коме да сања, све то престаје.

 – Софка је плакала, Симка је почела да је трља.

 – Симка је знала зашто она плаче, јер у последње време, ниједна се није удавала својом вољом.

 – Када су завршила, Софка је осетила како је са Симкиним „Хајде, Софке“ она тежи, храбри.

 – То јој је још више помогло и охрабрило је да се прибере.

 – Пред сам мрак вратиле су се из амама.

 – Њихова кућа била је пуна родбине, жена које су кувале и спремале храну за сутрашњи дан.

 – Све те жене, пиле су са својим мужевима и све више и више постајале луђе, ватреније.

 – То је за њих била врста одушка, јер су се неке удале јер су желеле, а неке не. Родиле су децу сваки дан им је исти.

 – Због тога заборавиле су на Софку, али им она није замерала, разумела их је.

 – Софка је била у соби и чекала се музика да славље почне.

 – Музика је стигла, Тодора је по обичају почела да игра.

 – Софка је сишла одозго и у инат тражила и почела да игра.

 – Исте те ноћи дође кући и Ефенди – Мита обријан и очешљан.

 – Његов задатак је био да дочекује госте на спрату.

 – Дошли су свирачи.

 – Њему је цела ова ситуација била мрска, али је тако морало.

 – Он је све више пио, пушио.

 – Свирачи су прво свирали песму њихове куће, када се неко жени или удаје.

 – Жене, девојке, свирачи пошто су видели да је он весео, ослободиле су се нестала је она тензија због њега.

 – Почели су гости да одлазе.

 – Софка је отишла у комшијску кућу, у собу са децом која су спавала да не би нико могао да је посећује.

 – Дошла је Магда понудивши јој вечером, коју је одбила, она јој донесе ракију.

 – Почела је да пије и било јој је лакше.

 – Негде у ноћ дошли су младожењени.

 – Алил – Марков свирач

 – Софка се са свекром попе на спрат, где су их чекали тодора и Ефенди – Мита, Марко је дошао са својом родбином сељацима.

 – Касније Тодора је била спремна и чекала је.

 – Неспрестано се знојила и гутала пљувачку.

Од деветнаестог до двадесет петог поглавља

 – Када су сви стигли она изађе из собе и пређе праг пошто сус е сви опростили од ње.

 – Девер је поведе од капије до цркве

 – Цео пут до цркве, са свих стране био је испуњен светом.

 – Ушли су у цркву и њој је лакнуло због онолике гужве.

 – Довелис у младожењу, она је морала да га ухвати за његову још дечију руку, која јој је непрестано испадал од зноја.

 – Пошто су завршили обред у цркви, кренули су младожењиној кући.

 – Тамо на капији, чекала их је његова мајка.

 – Марко је уведе и кухињу да жене одраде неке обичаје и потом је одведе у собу и тамо остваи са Миленијом да је она служи храном и пићем.

 – Софка после неког времена изађе доле код хладњака да их двори са осталим женама.

 -После нееког времена Марко је одведе у ону собицу његову и даде јој цео један сандук злата.

 – Увек је пита јел она њих воли, баш све.

 – Сви су ушли у ону велику собу.

 – Звали су старије да дођу с поља да би могли да вечерају.

 – Ваздух је био све топлији, сви они луђи, почели су да се скидају од врућине.

– Почели су да се јуре по кући, да се уједају, да се мешају друге жене са другим мушкарцима.

 – Софка је видевши то претурила и преплашила се.

 – .Схватила је да очеви жене своје синове још док су деца, старијим снајама да би они били са тим снајама.

 – Марков отац био је са Марковом женом, због тога је Томче његов брат.

 – Содка је предпоставила, после свега шта је чека.

 – Тај њихов сељачки „обичај“ није био никада код њих у вароши.

 – Ашчика посла Софку у собу.

 – Марко је своју жену удрио, она је остала да лежи и кука на поду, док је он кренуо код Софке у собу, али ипак није ушао, већ је изашао напоље ми отишао негде са коњем. Младожењу су увели код ње.

 – Софка је сутрадан добила грозницу.

 – Касније би устајала и опет се враћала у кревет.

 – После неког времена потпуно је оздравила.

 – Родитељи је нису посећивали.

 – Чудила се Софка где јој је свекар после свега онога што се десило.

 – Осећала је да ће се нешто лоше десити.

Од двадесет шестог до тридесет трећег поглавља

 – После неколико дана, дошао је гласник из Турске и саопштио им да је Марко убијен.

 – Софка се сетила да се он вероватно убио због ње, да се не би вратио кући и црвенео пред њом.

 – Арса је био у шоку и био је љут и на газду и газдарицу, Ахмету је претио смрћу.

 – Софка је отишла у собу и није излазила.

 – Довели су његово тело на коликма кући и сутрадан је била сахрана.

 – Софки су дошли родитељи у посету са осталим светом који је испунио кућу.

 – Јесен и зиму онису провели одлазећи на гробље.

 – После две, три године сви су скоро заборавили на покојнога Марка.

 – Софка је предузела кућу и сви су се њој обраћали за савете и помоћ (Арса, Стана, Томче).

 – Софка је осећала да они то раде да би она била слободнија и ваљда да се искупе за оно што је Марко урадио.

 – Софка се мало помало навикавала на то.

 – После неког времена схватила је да ће Томчу заволети и свекрву такође.

 – Томча је одрастао.

 – Знала је да је он њен.

 – Кућа јој постаде мила.

 – Преуредила ју је и санирала, па чак и шталу, амбаре, подруме.

 – Томча и Софка су се заволели и били срећни, због чега је и свекрва била срећна.

 – Био је празник и Ефенди  – Мита бесан и љут дошао је код њих кући, по паре, због којих је он и удао Софку.

 – Свађао се са Томчетом и он му је дао паре.

 – Софку је ударио и са алатом (коњем) је отишао у хан.

 – Она је сада за њега као обична ствар која може да се купи новцем, била је као и остале жене.

 – Таамо у хану он се пропио, напаствовао Циганке и сељанке.

 – Био је гори од оца.

 – Мајка га је звала да се врати, он јој је одговорио да неће и да Софка ако хоће може да иде где год жели.

 – Ефенди – Мита слао је Томчи гласника да доће да се врати кући или ће он Софку вратити код себе кући.

 – Он му је кроз псовку одговорио да може слободно да се врати.

 – Софка одби тај очев предлог, уверавајући га да јој је ту добро.

 – Томча осетивши ту слободу, долазио би по ноћи из хана, она га је чекала, терао би је да са њим пије и после јој ју је тукао и малтретирао, док је у несвести од алкохола.

 – Њена свекрва говорила јој је да иде, да се спашава, али она није хтела.

 – Онда је свекрва побегла, ретко је долазила кући под изговором да је на гробљу и код неке сељанке. Софка ју је сажаливала.

 – После неког времена умрла је.

 – Томча није дошао на сахрану.

 – Томчино малтретирање се наставило.

 – Родила је децу.

 – Томча иде поново у хан.

 – Она остаје сама, са децом и слугама.

 – Потпуно се осушила.

 – Комшинице су долазиле к њој и она је ишла к њима да плету.

Софка размишља да ли ће и њена деца патити због тога што њиховим венама тече „нечиста крв“ и пита се када ће се тај круг затворити.

АНАЛИЗА ЛИКОВА:

– Софка – главна јунакиња овг романа, она има 26. година и зна из какве породице потиче и плаши се да ће је достићи „нечиста крв“. Софка је најлепша девојка у вароши и она то зна. Често размишља о томе како треба да изгледа њен будући муж и замишља њихову прву брачну ноћ. Пошто је била већ старија имала је жељу за мушкарцем. Имала је добар однос са оцем све док је он није удао за паре. Софка је била добра жена Томчи, све је радила у кући и слагала се са свекрвом. Њен живот је могао да буде срећан да њен отац није дошао по новац који му је био обећан за њу. После тога она постаје јако несрећна и почиње да размишља да ли ће и њена деца испаштати као и она због грехова породице.

– Ефенди – Мита – рођен је у богатој поросици и навикао је на новац. Док је био млад лепо се облачио много је трошио. Оженио се за сиромашну прелепу што његова породица није очекивала. Жалио се што се оженио из љубавизато што је лепота пролазна и требао је да се ожени са неком девојком из богате породице.  Софку је много волео, али је због новца је издао и продао као ствар. Новац је једина ствар коју је он ценио. Почео је много да пије и осећао је грижу савест што је тако поступио са кћерком, мислио је да није имао другог избора. Увек је мислио да је бољи од сељака и увек их је гледао са висине.

– Газда Марко – није рођен у богатој породици као Ефенди – Мита, али је сам успео да се обогати. Желео је снају из господске породице и Софка је била савршен избор. Он је био очаран њеном лепотом и желео је да јој све пружи. Он је бирао жену за себе, а не за сина. Хтео је да прву брачну ноћ проведе са њом какав је био обичај у селу. Али обузет жељом и алкохолом одлази на коњу и на крају га убију. – Томче – он је на почетку брака био само дечак и лепо се опходио према Софки . Израстао је у лепог и страситог момка и нио је срећан што је она његова жена. Све је пореметило када је Ефенди – Мита дошао по новац који му је обећао газда Марко. Томче је схватио зашто се Софка удала за њега и више је није гледао са истим очима. Томче је постао исти отац. Почео је да се опија, јурио је циганке, варао је Софку, а када дође кући увек ју је тукао. Када су добили децу није се променио. Био је огорчен јер је мислио да га Софка није никада ни волела.

ПИСАЦ:

– Борисав Бора Станковић – рођен је 1876. Године у Врању.

– Рано је остао без рродитеља и одгајала га је његова бака.

– Школе је завршио у Врању, Нишу и Београду.

– После се жени, имао је троје деце.

– Био је најзначајнији представник реализма.

– Најпознатија дела: „Нечиста крв“, „Коштана“, „Божији људи“, „Ташана“, „Стари дани“.

– Умро је 1927. године у Београду.

Аутор