Ликови:
- Ана Карењина (Аркадијевна)
- Алексије Криликович Вронски (био је заљубљен у Кити)
- Константин Димитријевич Љевин (друг од Алексија)
- Алексије Александрович Карењин (муж Ане)
- Стјепан (Стива) Аркадијевич Облонски (брат Ане)
- Три сестре: Доли (Дарја) Александрова Облонска (жена од Стјепана)
Кити (Јекатарина ) Александрова Жчербацки
Наталија Александровна (удала се за дипломату Љвова)
- Сергеј Ивановић Кознижев (брат Љвова)
- Николај (Никола) Димитријевич Љевин (Сергејев и Љевинов брат)
- Лидија Ивановна
- Јелисавета (Бести) Фјордова Тверска
- Серјожа (син Ане и Карењина)
- Варенјка
- Ана (Ани) Карењина (беба – кћерка Ане Карењине)
Дело почиње са једном од највећих Толстојевих цитата:
„ Све срећне породице личе једна на другу,
свака несрећна породица, несрећна је на свој начин“
Дело је написано у осам делова.
Препричано дело:
ПРВИ ДЕО
I глава (1. глава)
- Обласкова жена је сазнала да је муж вара са бившом гувернатом феанцускињом. Кнез Стјепан Аркадијевич Обломски – Стива сећа се свађе са женом у кабинету, Доли држи писамце и пита шта је то њему на лицу појавио обилан, добролудан, глуп осмех.
II глава (2. глава)
- Леп заљубљен човек од 34. године, није био заљубљен у своју жену, мајку петоре деце и двоје умрле деце, која је била годину дана млађа од њега. Заљубио се у гувернанту, собни слуга Матвеј долази да га среди у берберни ( фризер ). Стјепан каже да долази његова сестра Ана Аркадијевна и да она може да помогне да се помири са својом женом. Долази дадиља Матројна Филимоновна, говори му да иде да моли жену за опроштај, сви су били на његовој страни.
III глава (3. глава)
- Он се среди, намириса и оде у кухињу, чита писма где каже да неко жели да купи шуму на имању његове жене, али док се помире, нема говора. Стјепан је имао много другова, а новац никад доста. Либерална партија је говорила да је брак преживела установа и да је он терао да лаже и да се претвара што му не сличи. Чује децу играју, позове их унутра, млађи син Гриша и старија девојчица Тања, испитују како је мама, каже не зна и да их је послала са Мис Тул код бебе. Волео је своје новине и цигаре после ручка. Госпођа Калињина, женма штабног капетана друге класе, затражи помоћ и он јој каже коме да се обрати. Испрати је и крене да иде, размишља шта да ради и крене жениној соби.
IV глава (4. глава)
- Дарја Александровна рови нешто по ормару, када је чула мужевље кораке, узнемирила се, пакује се већ три дана да оде, али никако није могла да замисли такав живот, не би могла сама да пази на петоро деце. Он је стао поред ње, осетила је да је срећан, каже јој да одлази Ана њу не интересује, говори јој да мисли на опрост већ девет година, она га тера и говори му да жели да спаси децу али да их узме, после тога не могу остати заједно говори да су његове суза вода и да је никада није волео, да је туђ, видела је само сажаљење на љубав. Чује дете да плаче и пође да га нађе, каже му да оде. Стјепан оде а Дарја се вратила у собу и размишљала је што га није питала да ли се састаје са љубавницом и ако остану под истим кровом, да су туђи.
V глава (5. глава)
- Захваљујући лепим способностима лако је бити лењ и несташан. Стјепан је заузимао угледно и плаћено место начелника судског надлештва у Москви, ту га је сместио зет Алексије Александрович Карењин, који заузима важно место у министарству, а Стјепан има 6.000 рубаља плате. Половина Москве и Петербурга били су Степанови рођаци и пријатељи, добијао је увек добра места за рад и имао је урођену доброту због његовог беспрекорног поштовања и добре нарави, сви су га волели. Служио је 3 године као начелник и стекао је поверење. Особине: добар према људима, потпуна либералност, равнодушност према послу. Док су читали неко писмо, улази неки човек и послуга га избаци, на паузи угледа Љевона и обрадовао му се, он је био његов друг из ране младости. Љевин је презирао варошки начин живота Стјепана и његову службу, Стјепан се смејао доброчудно, а Љевин љутито. Упознајте га Стјепане са помоћницима и каже његово име и презиме ( Константин Димитријевич Љевин, брат Сергеја Ивановича Конзижава ). Љевин га пита шта ради Жчербачки, он је заљубљен у његову свастику Кити. Каже му да Кити иде на клизање и да оде тамо.
VI глава (6. глава)
- Стјепан је питао Љевина што је дошао, а он му је одговорио да је дошао да запроси његову свастику, а потом је поцрвенео. Љевин и Шчербацки су су из московске племићке куће. Љевин је остао без оца и мајке и заљубио се. Три сестре Доли, Наталија и Кити; један дан причају енглески, други дан француски, свирају клавир, возе се кочијама, Доли се удала за Обломског, Наталија за дипломату Љвову а Кити је била дете када је Љевин завршио универзитет. Виђао се са њом на великим састанцима, два месеца, али само пријатељски и схвата да неће бити са њом, зато што је сматрао да је ружан, одлази у село. Он се после неког периода враћа у Москву да види да ли ће се Кити удати за њега.
VII флава (7. глава)
- Љевин је стигао у Москву и одсео је код брата по мајци, Кознишова Сергије ( он је причао са неким филозофом ).
VIII глава (8. глава)
- Имање његове мајке није било подељено, Љевин је управљао и својим и његовим делом имања. Сергеј му каже да му је то брат Николај ( Љевинов рођени старији брат ). Обојица су се са њим посвађала и он је послао писмо да га остави на миру, али Љвин ипак хоће да га потражи.
IX глава (9. глава)
- Љевин крене да тражи Кити, она је била на клизалишту, међу масом људи, препознао ју је, у ако је није гледао видео ју је као сунце. Китин брат од сртрица( Николај Шчербацки ), видео је Љевина и повикао га, каже му да намести клизаљке и да оду заједно да клизају; некад је био мајстору у клизању; он пуца од среће, каже му да осећа поверење према њему. Пита га Кити колико остаје а он јој одговара да то зависи од ње, она му се отргне и оде да се пресвуче, он се моли Богу, шта је урадио. Она прича у себи, да је диван човек, не воли га, али јој је пријатно с њим и помисли зашто јој је оно рекао. Он води њу и њену мајку, она га позове данас код њих. Долази Стјепан и иду у ресторан „ Енглеске “ на ручак.
X глава (10. глава)
- Њих двојица су у ресторану и послужује их конобар Татарин, једну остригу и Стјепан каже да познаје заљубљене момке по сјају очима; каже Љевин је дивљак и да се све жене деле у две групе. Не каже му о чему се ради, али Стјепан схвати, Каже му Стјепан да Доли каже да ће Кити бити његова жена. Љевин је сада пресрећан.
XI глава (11. глава)
- Стјепан му каже да мисли да је Вронски заљубљен у Кити, а он је богат, леп, представник златне мадежи, да иде сутра ујутру да запроси Кити. „ Жене су стражар око којег се све окреће “ – Обломски тражи савет у вези прељубе, Љевин покушава да објасни те две љубави, али не успева јер је он сређен човек и жели све тако да буде.
XII глава (12. глава)
- Књегиња Кити Шчербацки имала је осамнаест година, више успеха у свету него обе сестре заједно. Њена мајка није била за Љевина већ за Вронског, а отац је био за Љевина. Француски обичај да родитељи решавају дечију судбину – одбачен, енглески обичај – ужасно мама очекује да ће Кити Вронски запросити.
XIII глава (13. глава)
- Кити мисли на Љевина и Вронског, са Љевином се осећа искрено, просто и отворено, али јој је будућност са њим магловита, а са Вронским сјајна. Долази Љевин, затиче је саму, то је и хтео, каже да је дошао да му буде жена, она одбија, мада јој се пробудило неко осећање али помисли на Вронског, мада лаже да је не воли.
XIV глава (14. глава)
- Долази мама књегиње и испитује га о његовом животу, па долази и Китина другарица грофица Нордсон, која није у добрим односима са Љевином, он њу не воли. Грофица обожава да га зеза и да га начини будалом пред Кити. Каже да је увек хвалио сељаке и сад не ради у земству. Улази неки човек и Љевин мисли да је Вронски и мора да остане, има људи који прво траже све лоше ствари у човеку или као Љевин добре ствари. Упознају се Константин Димитријевич Љевин и гроф Алексије Криликовић Вронски. Пита га како је у селу а грофица зеза опет. Вронски почиње да прича како му је фалило село да је био у Ници, Напољу, Соренту… Сви за столом причају а грофица прича да постоје чуда. Желе да испробају оглед за столом и долази кнез. Кнез ступа у разговор са Љевином, не примећује да је Вронски ту.
XV глава (15. глава)
- Кити је испричала мајци разговор са Љевином како ју је запросио а она га је одбила. Искрено, мислим да се покајала, било јој је лепо, али је имала добру, бољу замену за њега. Тражила је помоћ од Бога све док није заспала. Њена је мајка разговорала са њеним оцем. Отац се наљутио, на њу како је могла да одбије Љевинову понуду, он је добар човек, бољи од градских момака. Кнез и књегиња су се расправљали дуго, кнез је говорио да Вронски има поштене намере. Ово вече је разрешило Китину судбину. Књегиња се молила Богу.
XVI глава (16. глава)
- Вронски никада није знао за породичан живот. Био је богат и могао је да се уклопи у великом друштву али га то није занимало. Кити је признала да воли Вронског.
XVII глава (17. глава)
- Љевин је отишао на железничку станицу да сачека мајку. Сусрео се са Стјепаном Обломским, који је чекао своју сестру. Кити је свастика Стјепана Облонског. Досу су чекали воз вронски је говорио како нцвета љубав између њега и Кити и да је он једним делом помогао да они буду заједно, упознао их је. Вронски није волео толико своју мајку, али ју је поштовао на највишем нивоу, нер је сматрао да је то тако потребно.
XVIII глава (18. глава)
- Вронски пође у вагон и сусрео се са Аном Карењином, угледао је мајку, пољубила га је мајка у образ. Он чује глас и схвата да је то жена са којом се сусрео. Она се поздравља са Иваном Петровић и тражи брата. Видела је брата и загрлила га је; Вронски не скида поглед са њом. Ана и грофица су цео дан причале, грофица се вратила да се поздраве, грофица каже да не пати што се растала од сина (има осам година), свака је у возу причала о свом сину. Грофица јој каже да ју је заволео и пољубио ју је. Пружи руку Вронском и поздрави се са њим. Мама каже да је Александрије врло љубазан и Марие се пролепшала. Почне причати о крштењи унука, чује се нека збрка, чувара је прегазио воз, Вронски даје чуваревој жени двадесет рубаља, каже да је преполовљен. Али усне дрхте, уздржава се да незаплаче.
XIX глава (19. глава)
- Доли ради домаћи са својим сином и опет плете покриваче, јер је у тешкој животној ситуацији. Све је спремила за Анин долазак и ако је рекла да је брига за њен долазак. Сећа се Доли да је Ана добра жена, њих две се грле и она се чудо како је Гриша порастао. Ана је била срећна, има ковржаву косу, док Доли говори како не може да опрости, а не може ни да га остави због деце. Доли почиње да прила како је мислила да је она једина особа у његовом животу и када је сазнала много јој је било тежко. Ана говори да је он нерећан, да га муче две ствари дева и да је воли а задао јој је бол. Доли говори како је он убио њену малдост, да не може да га воли јер је био са оном женом, Ана каже да га она добро познаје, да има способност да се занесе али и да се покаје, такви људи су неверни али им је жена светиња. Сећа се Ана како јој је говорио да је Доли дивна жена и како је плакао. Пита је да ли би он аопростила, каже да би се понашала као да се то није десило.
XX глава (20. глава)
- Ана је цело јутро била са Доли и децом и рекла је брату да дође на ручак, Доли му је говорила „ ти “. Дошла је Кити у посету, допала јој се Ана. Доли оде у собу после ручка, АНа покаже Стиву да оде за њом и он отрча, Кити и Ана причају о балу, Кити би волела да Ана дође на бал (замишља ју је у љубичастој хаљину). Ана каже да је упознала Вронског и да је његова мајка причала да је он јунак ( хтео је имање дати брату, спасио је жену из воде ).
XXI глава (21. глава)
- Излази из собе, Ана мисли да су се помирили што и јесу. Ана размишља о сину Серјожу и оде ппо његову слику. Неко звони, био је Вронски који је дошао да пита за ручак и није хтео да уђе, поглед му се сусрео са Аниним.
XXII глава (22. глава)
- Бал, Кити сређена у прелепој ружичастој хаљини, фризура дигнута, први кадрил (плес) обећала је Вронском, други неком младићу, приђе јој неки тип да ограју. Била је и жена Лидија Корсунског. Угледа Ану у црној сомот хаљини и пође ка њој. Корсунски позове Ану да играју валцер и Вронски прилази али је не зове да једе.
XXIII глава (23. глава)
- Играју Вронски и Кити валцер, Кити виси после Вронског и Ану да играју, обоје имају сјају у очима. Петорицу је одбила за велики мазурку, јер је мислила да ће са Вронским играти и сада нема партнера са ким би могла да игра, прилази јој Нордсон, игра са Корсунским, Ана неће да остане на вечери и одлази.
XXIV глава (24. глава)
- Љевин размишља како није погодан за друштво и сећа се брата Николаја, који је живео као калуђер па се почео дружити са најгорим људима, он оде до њега. Чује неке гласове, спази га жена. Николај се прво обрадовао па се намршти и рекао му да га не познаје. Константин му рече да је желео да га види и он га прими унутра, представља му пријатеља Крицки (ђак од кијевског универзитета) и Марије Николајев сапутница као жена.
XXV глава (25. глава)
- Николај поче причати шта ради, када је изашао, Марија каже Љевину да он пије, седну да ручају а он по ракији. Николај каже да се јако боји смрти. Миша је обећала да ће га наговорити да живи са братом.
XXVI глава (26. глава)
- Љевин осећа да се випе неће надати срећи која га је могла задесити женидбом, неће размишљати о прошлости и помоћи ће брату Николају, осећао је да није право да живи у изобиљу кад је народ тако сипомашан, одлучујући да ће радити и живети скромније. Жели да промени свој живот. Отелила се крава Пава.
XXVII глава (27. глава)
- У кући је живео сам, кућа је била велика, ту су живели и умрли његови родитељи. Његова будућа жена треба да буде као његова мати. Читао је књигу, размишљао је да треба да се бори да би живео боље и лепше. Агафија Михаиловна – Љевинова служавка.
XXVIII глава (28. глава)
- Ана Карењина послала је мужу телеграм да креће из Москве. Кити није дошла, ручале су саме Доли и Ана са децом и енглескињом. Ана се пакује за пут и нервозна је (говори како сви имају тајне). Ана признаје Доли зашто одлази, зато што је Кити љубоморна, Кити жели да се она виђа са Вронским, Ана не жели да буде она љута на њу, јер је заволела Кити.
XXIX глава (29. глава)
- Ана је ушла у воз и размишља како почиње нормалан живот, чита књигу; размишља о Вронском, осећа топлину, али ничега ту нема.
XXX глава (30. глава)
- Напољу мечава, Ана спаси Вронског, каже јој да путује јер мора бити тамо где је и она (рекао је оно баш што је њена душа желела, али чега се бојао разум). На станици чекала мужа, не свиђају му се његове уши, осећа да се претвара као и увек што је радио.
XXXI глава (31. глава)
- Вронски није целу ноћ спавао, тек кад је изашао видео је Аниног мужа и тога се сетио. Видео је њен поздрав са њим и осетио да само он може њу волети да га она не воли, отишао је да је пита како је провела ноћ. Упозна га са мужем, он схвати да је путовала са мајком а сад са сином. Ана каже Вронском да примају понедељком госте а Вронски се само распитује о сину,
XXXII глава (32. глава)
- Ана је загрлила сина чим је ушла у кућу. Ана прича са грофицом Лидијом Ивановном, њу је све занимало.
XXXIII глава (33. глава)
- Сваки минут Алексија Александровича Карењина био је испланиран. Ана прича са мужем Алексијем о своме путовању, како је оно било неуспешно. Алексије и Ана разговарају.
XXXIV глава (34. глава)
- Вронски је свој велики стан у Москви оставио пријатељу Петрицком (он је био у дуговима, пио је, био је у војном затвору)
ДРУГИ ДЕО
I глава (1. глава)
- У кући Шчербацких, ређали су ссе многи лекари који су утврђивали шта се дешава са Кити. Књегиња је звала домаћег лекара, али он није много помогао, па је позвала у чувеног лекара. Он је установио да Кити треба да побољша исхрану и смањи нервозу. Кнезу се све ово чинило смешним, јер је знао да је Кити сломљено срце. Кити је одлучила да се претвара и да се радује путовању у иностранству са родитељима.
II глава (2. глава)
- Након што је доктор отишао, стигла је Доли. Она се ове зиме породила и добила девојчицу, али је дете оставила кући и дошла да види Кити. Ту је присуствовало мало свађи између кнеза и Књегиње. Кнез је је кривио за Китино стање, али није желео да је напада јер се је она искрено кајала и плакала је. Доли кћерка Лили највероватније има шарлах, па она неће смети да напушта кућу. Због тога Доли је одлучила да смири ситуацију и поприча са Кити.
III глава (3. глава)
- Доли је ушла у Китин кабинет, ружичасте боје. Почела је да прича са њим дотичујући директно узрок њеног бола. Кити јој на то одговара љутећи се. Када је Доли споменула Љевина, Кити је доживела још већи бес нападајући и вређајући сестру. Доли је знала да Кити у бесу знаречи много тога непромишљеног и непријатног. Кити је заплакала и тресући се пала на колена пред сестром. Тад су се оне испричале. Кити јој рече да све ствари види у најгорем и најодвратнијем виду. Рекла јој је да јој је најпријатније само са децом. Доли јој рече да њена деца имају шарлах. Пошто је Кити прележала долест прешла је код Доли. Помагала јој је да излечи ову деву али њој не беше боље, зато је отпутовала у иностанство.
IV глава (4. глава)
- Ана Карењина је имала везе и пријатеље у три различита круга:
- Први круг чинили су колеге са посла потчинитељи њеног мужа
- Други круг чинили су људи преко којих је Алексеј направио каријеру, ту је била грофица Лидија Ивановна
- Трећи круг чинилу су људи из света бала, ручкова, блиставих тоалета, њена веза са овим кругом одржавала се преко књегиње Бетси Тверске, жена њеног рођака. Касније се испоставило да је Бетски била рођака Вронског. Знала је за осећања Вронског према Ани. Ана је убеђивала себе да му замера што јој је се удвара, али када га не би срела на неком балу, он би јој недостајао.
V глава (5. глава)
- Вронски је књегињи Бетски причао мало слободнију причу, али занимљиву причу о девојци младића који су пратили једну жену до неке куће у којој су имали ручак. Жена је видела на спрату младића и одлучили су да јој напишу страшно, љубано писмо. Лично су јој однели а на вратима су их дочекали жена али и њен муж, који их је напао. Тај муж се звао Венден и он је био титулирани саветник. Он је команданту пука послао жалбу на његове официре младог кнеза Кедрова и Петруцког. Зато је командант послао Вронског да их мири.
VI глава (6. глава)
- Бетси је кренула кући пре него што се опера завршила. Одмах за њом су стигли и гости. Причали су мало а како је разговор замирао, дали су се увек занимљивом оговарању. Оговарали су чак и Карењине, на шта су више осуђивали Ану, повезујући је са Вронским. Али књегиња Мјахкара је бранила Ану, говорећи да је љупка и драга и нападајући њеног мужа Алексеја. Мало касније, Вронски је стигао и нови разговор који су гости почели са њим.
VII глава (7. глава)
- На Бетсину седељку дошла је Ана. Вронски је био срећан и веселог лица. Ана са гостима разговара о браковима из страсти и браковима из разума. Касније, се одвојила да попије чај и Вронски јој је пришао како би јој исказао љубав. Она се опрала. Говорила му је да је Кити болесна и да оде да је моли за опроштај, али он је знао да она то говори јер јој тако разум налаже. Срце је желело нешто друго. То је он тумачиио из њеног погледа. Касније, долази и Анин муж, Алексеј је прихватио разговор са гостима, непримећујући да су Ана и Вронски издвојени. Сви су били приметили, па је Бетси пришла Ани и скренула јој пажњу на то. Ана се прикључила разговору са свим гостима. После неког времена, Алексеј је питао Ану да иду заједно кући и она га је одбила. Он је тада отишао. Ану је касније испратио Вронски до кочије, а затим је отишао кући сав срећан, јер је схватио да га Ана ипак воли.
VIII глава (8. глава)
- Алексеј Александрович није видео ништа посебно у разговору своје жене и Вронског. Али сви остали су приметили нешто, па се њему учинило да има ту нема ничега. Почео је да сумња. Када се вратио кући, ушао је у кабинет као по обичају да чита књигу. Након неког времена пошао је према соби, Ане још увек није било. Није могао да заспи, па је нервозно шеткао по собама. Размишљао је шта ће да каже Ани, спремио је говор и у том тренутку зачуо је Анине кораке
IX глава (9. глава)
- Говор који је спремио није га реализовао. Збуњивао га је поглед Аниних очију. Осећао је у дубини душе да је она за њега сада затворена. Мало су разговарали, Ана се претварала да нипта не разуме и говорила упорно како је време за спавање.
X глава (10. глава)
- Од тог разговора за Ану и Алексеја почиње нови живот. Споља су остали исти али њихови унутрашњи односи су се променили. Ана је и даље излазила у друштво и сретала се са Вронским.
XI глава (11. глава)
- Једина Вронскова жеља била је испуњена, он и Ана били су заједно. Тог дана Ана би пала на под да је Вронски није држао. Осећала се као преступница и молила је Бога за опроштај. Говорила је Вронском да је он сада све што она има. Те ноћи Ана је сањала С А Н у том сну Алексеј и Вронски су јој били мужеви. Обојица су је засипали нежношћу. Ана се будила са ужасом.
XII глава (12. глава)
- Љевин је сваки дан ишчекивао вест да ли се Кити удаје или се већ удала. Када је помислио на њено одбијање, он тешко верује да ће све да прође. Испуњавајући своје обавезе, заборавио је на њу. Марија Николајевна му је јављала да је здравље Николаја све лошије, па је Љевин одлучио да га пошаље у бању. Стигло је пролеће.
XIII глава (13. глава)
- Љевин је обилазио имање и радовао се пролећу. Помало се љутио на надзорника зато што није зимус поправљао ограду, како је лепо време и пријатно, схватио је да не жели да се љути. Одјахао је на коњу Колпикуу поља и сусрео се са радницима који су сејали детелину. Затим је отишао да руча.
XIV глава (14. глава)
- Долазећи кући на ручак, Љевин је видео да му неко долази у посету. Веома се радовао када је видео да је то Стјепан Облонски. Помислио је да ће да сазна да ли се Кити удала или кад се удаје. Стјепан није ништа рекао о Кити. Затим су заједно кренули у лов.
XV глава (15. глава)
- Љевин и Стјепан су заједно са кујом Ласком кренули у лов на шљуке. Неко време су чекали, причали, уловили неколико шљука, кад је Љевин упитао за Кити. Стјепан му рече да се она не удаје и да је веома болесна. Пролети још једна шљувач и обојица је заједно упуцаше. Шљука паде, Љевин је узе и стави у торбу.
XVI глава (16. глава)
- Када су се Стјепан и Љевин вратили из лова, чекао их је купац Рјабињин. Љевин је сматрао да понуда коју Рјабињин нуди Стјепану није довољна, али је Стјепан ипак прихватио.
XVII глава (17. глава)
- Љевин је био лоше, Стјепан је пробао да га орасположи. Љевин је покушавао да га пита нешто, али му није успевало. На крају је успео и питао га је за Вронског. Почели су да причају и о Кити.
XVIII глава (18. глава)
- Вронски је веома волео пук, тамо су га сви волели и поносили се њиме. Са својим друговима никада није причао о Ани, али сви су већ знали или су претпостављали да су у прељубничкој вези. Младе жене које су завиделе Ани, радовале су се тој вези и само су чекале прилику да је јавно нападну. Мајка и старији брат Вронског нису се слагали са том везом. Друга страст Вронског, поред пука, била је љубав према коњима, па се пријавио на трке.
XIX глава (19. глава)
- Вронски је седео у мензи и јео бифтек. Правио се да чита књигу како не би морао да прича са другима. Мислио је о Ани како је није видео три дана. Једина особа коју је Вронски волео и која је њега волела био је Јашвин, пијанац и карташ, са ненормалним правилима. Вронски је осећао да само он разуме везу са Аном. Причали су о данашњој трци, па су отишли код Вронског кући.
XX глава (20. глава)
- Јашвин и Вронски су дошли у стан у којем је Вронски живео са Петрицким. Када су дошли, Петрицки је спавао, па га Вронски пробуди. Вронски је отишао на брзину да се пресвуче па је кренуо у коњушњицу. У његов стан су долазили и остали официри. Пре него што је изашао у коњишњицу, Петрицки му је дао писмо од брата и мајке које је његов брат оставио.
XXI глава (21. глава)
- Вронски је кренуо у коњушњицу да види своју кобилу Фру-Фру. Сусрео се са енглезом, који га је одвео да види кобилу али га је упозорио да је кобила узнемирена због брњице. Видео је и Гладијатора, коња свог противника Махоћина. Када је видео да је све у реду, кренуо је ка Брјанском, кренуо је код Ане. У кочији је читао писмо од мајке и цедуљицу од брата, обоје су се мешали у његов живот.
XXII глава (22. глава)
- Вронски је дошао до Анине куће, упитао је баштована да ли је Алексеј код куће, баштован одговори да је госпођа сама. Ишао је ка кући како би је изненадио. Питао се да ли јој је син код куће. Пред Серјожом Вронски се осећао нелагодно, јер га је стално посматрао чудним и упитним погледом. Срећом, затекао је Ану саму како седи на тераси, мало су разговарали и Вронски је приметио да се чудно понаша, па је упитао шта јој је. Она му је рекла да је Т Р У Д Н А. Он ју је погледао умиљатим покорним погледом, пољубио јој руку а затим прошетао до терасе. После јој је рекао да остави мужа и да сједине њихове животе.
XXIII глава (23. глава)
- Ана и Вронски су разговарали. Вронски је убеђивао Ану да напусти мужа, али она то не може да учини због сина. Док су причали, чула је кораке свог сина, брзо је пољубила Вронског и заказала му састанак у пола један и он је отишао.
XXIV глава (24. глава)
- Вронски је од Ане кренуо ка Брјанском, задржао се код њега само пет минута јер је журио на трке. Свратио је до стана, никога није било, сви су отишли на трке, само је био лакеј који му је донео одело. Стигао је на трке, разговарао са братом Александром и мало се узнемирио. Отишао је до своје кобиле Фру-Фру и трка је почела.
XXV глава (25. глава)
- У трци је учествовало седамнаест официра. Нервозна Фру-Фру је препустила неколико коња, престигла их, остали су само испред Махоћинов Гладијатор и Дијана којом је управљао Кузовљев. Вронски је био успешан у свим препрекама, када је са Фру-фру дошао до последње препреке, Вронски је направио нелагодан, неугодан покрет. Тај покрет је сломио кичму његовој кобили и одлучено је да је убију. Вронски се осећао изгубљеним и несрећним, кренуо је негде, ни он није знаогде. Стигао га је Јошвин и одвео га кући.
XXVI глава (26. глава)
- Алексеј Александрович је сваког пролећа ишао у бању, како би поправио своје нарушено здравље због зимских послова. Његови односи са женом сада и са сином, били су толико хладни, иако није то хтео себи да призна, у дубини душе је знао да је он преварен муж. Лидија Ивановна му је скренула пажњу на Анино понашање и он је од тада избегава. Лидија је послала лекара да провери Алексејево здравље јер се бринула. Лекар је утврдио да Алексејево здравље није баш сјајно.
XXVII глава (27. глава)
- Алексеј је дошао у посету код Ане која је преко лета живела у летњиковцу. Поздравио се са сином Серјожом, било му је непријатно. Дошла је кнегиња Бетси Тверска по Ану. Отишла је на трке а Алексеј је отишао са слуђином, шефом кабинета.
XXVIII глава (28. глава)
- Када је Алексеј стигао, Ана је већ била са Бетси и другим дамама из ложе. Он је са свима разговарао и смешио се а Ана је у томе видела много лицемерја и одвратности. Алексеј је причао са генералом ађутантом и њихов разговор је прекинут када је Алексеј чуо како Стива поставља питање намењено Бетси. Стива је питао за кога навија, она је рекла да она и Бетси навијају за Кузољева, Стива је навијао за Вронског. Трка је почела, сви су пратили ток трке, док је Алексејев поглед био упућен према Ани. Када је Кузељев пао, Вронски је видео да то није узнемирило Ану, знао је да навија за Вронског који је још био у игри. Једном се окренула и намрштено га погледала, више се није окретала.
XXIX глава (29. глава)
- Када је Ана видела да је Вронски пао, потпуно се изгубила. Није знала шта да ради, звала је Бетси, али она је није чула јер је разговарала са генераломо несрећи. Алексеј је понудио Ани три пута да је одведе кући али она га је одбијала али је на крају пристала. Бетси јој је рекла да ће јој јавити шта је са Вронским. Претходно, је један официр рекао да је Вронски добро али да је коњ сломио кичму. Алексеј је рекао Ани у кочији да се она данас понашала недолично у нади да ће она речи да је то све бесмислено она је рекла истину: да воли Вронског, да му је љубавница и да мрзи свог мужа. Он је заћутао,рекао јој је да ће јој сутра послати одговор на њено признање. Кад је Алексеј отишао, стиже писмо од Бетси, да је Вронски добро.
XXX глава (30. глава)
- Шчербацкијеви су били у једној бањи у Немачкој. Кити је посматрала људе које не познаје и давала им најлепше особине. Највише јој се свидела једна рускиња, Варењка, она Варењка је бринула о мадам Штал и о другима стално је била у неком послу. Ускоро су у бању дошла два нова лица. Књегиња је сазнала да је то Николај и Марја Николајевна. Николај је брат од Константина Димитријевича Љевина.
XXXI глава (31. глава)
- Књегиња и Кити су шетале заједно са пуковником. Угледали су Николаја, Марју и доктора. Одмах се окренула и пожурела. Чуле су вику и галаму. Пуковник их касније стиже и рече им да је Варењка ту и упознали су се, дошла је и Кити, ипознале су се и њих две и мало су попричале. Варењка је морала да оде јер је имала обавеза (посла).
XXXII глава (32. глава)
- Мадам Штал је разводећи се од мужа родила дете. Оно је одмах умрло, родбина је, знајући да је осетљива, заменила је дете са тек рођеном ћерком дворског краља, та кћерка је била Варењка. Мадам Штал је то касније сазнала, али је наставила да је васпита, она је у међувремену изгубила праве родитеље. Све то књегиња сазнала је из приче са Варењиком. Једно вече су њих две заједно забављале госте, Варењка је певала и Кити је свирала на клавиру. Касније су Варењка и Кити шетале. Варењка није открила Кити пта је то најважније и шта је то што јој даје завидни мир и спокој.
XXXIII глава (33. глава)
- Кити се упознала са госпођом Штал. Књегиња је приметила да се нешто дешава са Кити, мењала је свој живот. Имитирала је Варењику, бринула је о болеснима и читала им Јеванђеља. Тако је помогала и и сиромашној породици болесног сликара Петрова. А онда је Ана Павловна,. Сликарева супруга, престала да долази и да доводи децу. Кити није знала разлог, касније када је размислила схватила је да је разлог у томе што је сликар Петров толико се радовао Китиним доласцима и њеним присуством.
XXIV глава (34. глава)
- Кити је са оцем шетала бањом и упознала га са ховим пријатељима. Кнез је упознао сликара Петрова, госпођу Павловну, Варељику и многе друге. Причао је са мадам Штал, онда је са Кити отишао код пуковника. Тада је Кити сазнала да је мадам Штал није непокретна, него да је ружно грађена. То ју је умаљило у Китиним очима.
XXXV глава (35. глава)
- Када се вратио из шетње са Кити, наредио је да се доручак послужи напољу, под кестеном. На доручку су били и пуковник, Марја Јевгења и Варењика. Варењика је после доручка кренула а Кити је пошла да је испрати. Кити ју је питала хоће ли код Петрових, она је позитивно одговорила, Варењика је саветовалча Кити да она не иде. Кити се питала зашто, Варењика јој је рекла да је код сликара и његова жена и да је избила свађа због ње (због Кити). Кити је тада схватила да не може да се претвара да је нешто што није. Кити није више подржавала Варењику, вратила се у Русију излечена.
ТРЕЋИ ДЕО
I глава (1.глава)
- Сергеј Иванович Кознишов је дошао код брата Љевина на село. Поглавље говори о њиховим супротностима.
II глава (2. глава)
- Агафија Михаиловна, дадиља и домаћица, силазећи у подрум пала је и уганула руку. Дошао је лекар и погледао је. Лекар је разговарао и са Сергејом. После тог разговора, Љевину се чинило да му је брат живахнији и веселији, па је чак пожелео и да иде у лов. Док је Сергеј пецао на реци, Љевин је причао са Фомичом о косидби.
III глава (3. глава)
- Љевин се придружио брату на реци. Почели су да дискутују о томе зашто Љевин више није у земству (облик организације). Сергеј се питао да ли је у питању незнање, равнодушност или лењост. Љевин је рекао да му не треба суд, јер он не чини кривична дела, да му не требају лекари, а ни школа, јер нема децу да их води. На крају Сергеј је залазио у филозофску-историјску област показујући брату сву неправилност његових погледа. После су пошли кући.
IV глава (4. глава)
- Љевин је осећао право задовољство када је узео да коси и зато није желео да пропусти наредну косидбу. Тито, мали мршави сељак, наоштрио је Љевину косу. Почели су косидбу, Љевин је ишао са Титом. Након неког времена, Тито је равномерно косио а Љевин се уморио, али тад би Титостао и оштрио косу. Љевин је изгубио представу о времену, косили су већ четири сата. Било је време за доручак, Љевин је отишао кући да доручкује.
V глава (5. глава)
- Љевин је после доручка опет отишао на косидбу. Сада је косио између шаљивог старца и младог сељака Мишке. Неразмишљајући о времену дошло је и време ручка, а Љевину се није ишло кући. Ручао је са старцем турку (национално јело од хлеба, соли и воде), а затим је заспао на трави као и остали. Када се пробудио заједно са косиоцима (њих 42-оје) кренуо је на Машкин врт, на нову ливаду за кошење.
VI глава (6. глава)
- Када је и Машкин врт био покошен, Љевин је радосно пошао кући. Тамо је затекао брата који је читао књигу. Заједно су јели, били су расположени. Кузма је донео писмо за Љевина. Писао му је Облонски. Замолио га је да дође до Дали, која је била у Јергушеву, да јој помогне. Сергеј и Љевин су се договорили да оду заједно до ње, пре тога Љевин је морао да оде у посету код Агафије.
VII глава (7. глава)
- Када је Стјепан отишао у Петербург на трке, понео је сав новац како би показао на себе у министарству. Дали је била на селу, кућа коју је добила за мираз се распадала, била је стара. Зато ју је Стјепан када је долазио да прода шуму мало уредио, али живот на селу и имању није био лак. Млеко нису имали јер су краве биле старе или стегне. Кокошке нису имали а нису могле ни да шетају јер су краве развалиле ограду. Једина Долина подршка била је Матрјона Филмнова, која јој је стално говорила да ће све да се среди. И, после пар дана све је кренуло на боље. Купили су кокошке, поправили ограду…
VIII глава (8. глава)
- Доли је желела да одведе децу на причешће. За ту прилику је својој деци облачила свечана одела, чак се и она средила. У цркви су сви видели како има лепу, мирну и пристојну децу. После ручка Гриша је звиждао, због чега га је Енглескиња казнила и остао је без десерта. Доли су пошле сузе на очи када је видела да је Тања дала своју половину десерта брату. Касније су сви отишли да беру печурке, па на реку и на крају на купање. Тамо је Доли причала са женама које су биле одушевљене њеном децом.
IX глава (9. глава)
- Враћајући се са купања, Доли је налетела на Лењина који је дошао у посету. Играо се мало са децом, па је сео да разговара са Доли. Доли је започела разговор о Кити, а Љевин је стално скретао са теме. Желео је да чује нешто о Кити али се бојао. Покровско село где је живео Љевин.
X глава (10. глава)
- Доли је настављала причу о Кити, Љевин је био јако узнемирен и у неком тренутку разговор је прекинула Тања. Доли ју је питала на француском шта јој треба и захтевала је одговор на француском. Љевин је после чаја кренуо кући. Доли је тада видела Гришу и Тању како се бију. То јој је срушило идеалну слику о својој деци. Љевин ју је тешио, али је у себи мислио да он никада неће терати своју децу да говоре на француском и да ће она бити прекрасна.
XI глава (11. глава)
- Љевин је морао да отпутује у селу да би видео радове око сена. Сматрао је да нешто не ваља, па је отишао да провери. Одсео је код старца Перменича.
XII глава (12. глава)
- Љевин је седео на пласту сену. Сељаци су покупили сено, неки су отишли својим кућама а неки којима је кућа била далеко су одсели на ливади. Весело су певали током целе ноћи. Љевин је целу ноћ преседео, размишљајући. Желео је да промени свој живот. Кренуо је, чуо је звук кочија, из кочија је извирала млада девојка са својим дивним очима, препознао ју је, била је то Кити. Схватио је да колико год жели да промени свој живот, да је још увек воли.
XIII глава (13. глава)
- Алексеј Александрович Карањин је имао једну ману. Сузе су га доводиле до стања изгубљености и он је тада не може правилно да расуђује, зато је остао нем када му је Ана признала превару и заплакала је. Знао је да мора да донесе одлуку и да каже Ани жта је одлучио, зато је и дуго размишљао шта да ради. Помислио је прво о двобоју, брзо је одустао од тога, онда друго размишљање је било формални разговор али је и од тога одустао, јер је сматрао да би Ана тако била срећна са својим љубавником и трећа опција је био развод, али је и од тога одустао, јер би развод био брука за њега и његову репутацију. Зато је одлучио да је остави уз себе, раздвоји од љубавника и сакрије њену превару.
XIV глава (14. глава)
- Када је стигао у Петербург, Алексеј је написао писмо Ани о својој одлуци и затражио је од ње да се врати кући до уторка, јер је летња сезона ускоро готова, одмах је по куриру послао писмо. Сео је да чита књигу, али није могао стално је гледао у Анинин портрет. Почео је да решава текуће послове, добио је идеју, био је срећнији, отишао је да спава око 11h.
XV глава (15. глава)
- Ана се видела са Вронским, али му није рекла да њен муж зна све. Била је у лошен стању, осечала се да ће муж истерати прес свима. Одлучила је да оде са сином у Москву, написала је Алексеју писмо да она одлази са сином. Хтела је и Вронском да напише писмо, али није знала шта да му каже. Почела је да се пакује.
XVI глава (16. глава)
- Док се спремила за пут у Москву, Ани је стигло писмо од мужа. Плакала је, чинило јој се одвратан положај у коме се она нашла и одговор од мужа. Знала је да је он то написао и да он жели да она дође што пре кући да је уништи и докрајчи. Одлучила је да оде до књегиње Тверски како би видела Вронског.
XVII глава (17. глава)
- Улазећи код Бетси, Ана је срела лакеја Вронскога. Ту се ана сетила да неће доћи па је по лакеју послала писмо. Бетси је са Аном написала писмо, Ана га је запечатирала и додала пар редова у писму, да се морају начи у 6 h код парка. Док су пили чај, гости су пристизали.
XVIII глава(18. глава)
- Код Бетси су стигли гости: Шталу Шафо са своја два обожаваоца и Лиза Меркалова са мужем своје рођаке Стремовим који је био нарочито љубазан а он је био непријатељ Алексеја Александровича Карењина. Ана је мало попричала са њим а затим је отишла.
XIX глава (19. глава)
- Вронски је био веома уредан, све своје дугове је делио на три дела и све своје послове је пет пута годишње доводио у ред. Имао је очево имање, чији је приход био 200.000, имање није било подељено међу браћом. Вронски је брату уступио већи део имања а он је тражио само 25.000. Чак је и од мајке добио 20.000, како су односи са мајком захладнили због његове везе са Аном, зато на тај новац није могао да рачуна. Имао је проблем са дуговима.
XX глава (20. глава)
- Живот Вронског био је одређен правилником, који је он сам састављао и кога је чврсто придржавао. Мислио је о Ани, која му је неки дан рекла да је трудна а он јој је рекао да остави мужа, он се размишља да ли је спреман за то.Зато што је знао да нема новца да је одведе и због његовог посла у служби. Знао је ако напусти пук, да је он потонуо а ако остане на послу да може само напредовати.
XXI глава (21. глава)
- Петрицки је дошао по Вронског и одвео га код командантна пука. Код њега се славио повратак Шерпуховског, бившег колеге и школског друга Вронског. Он се вратио из Азије са два чина и сада је постао генерал, Шерпуховски и Вронски су разговарали. Серпуховски је рекао да су Русији потребни овакви људи као они. Додао је да су људи у каријери успешнији када су ожењени а не кад имају слободну везу. Вронски је знао да мисли на њега и Ану, у том тренутку је стигло писмо од Ане. Вронски је тада отишао, поздравивши се са другом.
XXII глава (22. глава)
- Вронски и Ана су се нашли код парка. Она му је рекла да њен муж зна за њих двоје, дала му је писмо да види од мужа. Разговорали су а потом је Ана отишла. Вронски је мислио на речи Серпуховска да не треба да се веже.
XXIII глава (23. глава)
- Ана је стигла у Петербург, Алексеј није очекивао, нити је видео, зато хе отишла до његовог кабинета. Тамо су попричали. Он је захтевао од ње се више не виђа са Вронским и на том се разговор и завршио.
XXIV глава (24. глава)
- Љевина није више занимало толико имање као пре, сада и због Кити. Доли му је послала писмо у којем га је питала да ли има женско седло за Кити и да би волела да он лично донесе. Он је послао седло, имање је приступио свом надзорнику и отишао је код свог пријатеља Свијажског.
XXV глава (25. глава)
- Путујући до пријатеља, Љевин је стао код једног старца да нахрани коње. Видео је старчево домаћинство, које га је занимало колико је чисто и уредно, то је на њега оставило неки посебан утисак.
XXVI глава (26. глава)
- Љевинов пријатељ, Свијажски је био ожењен и старији од њега пет година. Имао је младу, лепу свастику, коју је хтео да уда за њега (за Љевина). Љевин је то знао, али никада никоме није рекао.Када хе примио позив од Свијажског, Љевин је одма помислио на ту девојку и одма му је било непријатно. Разговарао је са домаћицом, која је убацивала и своју свастијку, Настју у разговор. Љевин се учинило да Настја има деколте због њега, било му је непријатно. Није могао да настави разговор са њим, па се прикључио у разговор са Свијажском и двојице спахија.
XXVII глава (27. глава)
- Љевин се укључио у разговор Свијажског и спахије са седим брковима, као и са другим спахијом Михајлом Петровичем. Причали су о вођењу домаћинства, радницима и о руском сељаку.
XXIX глава (29. глава)
- Љевин је почео да спроводи свој план. Почео је да уређује имање.
XXX глава (30. глава)
- Љевинов план је добро у пракси функционисао или му се макар то чинило. Он је желео да отпутује у иностанство да би завршио своју кљигу (тј. План о теорији). Причао је са Агафијом и она му је рекла да треба да се жени. Он се ту увреди и седе за сто да ради нешто. Чуо је кочије, обрадовао се било којим гостима, није био концентрисан за посао.
XXXI глава (31. глава)
- У посету је Љевину дошао брат Николај. Љевин је био помало разочаран, јер му је сусрет са братом било право мучење. Пре неколико недеља Љевин је послао николају писмо да је међу њима остало не подељени део продатог имања. Николај је дошао по свој део. Био је мршавији него кад га је видео прошли пут. Браћа су причали, Николај му рече да је отерао Марју Николајевну од себе, али није хтео да му каже разлог. Љевин је једва чекао да дође време за спавање. Није више могао да слуша разговор како ће Николај још да живи. Љевин је знао да нее преживети још дуго и то га је мучило.
XXXII глава (32. глава)
- Николај је сутрадан био раздражљив. Почео је да провоцира Љевина. Почели су да причају о његовој идеји (Љевиновој идеји) и Николај му је стално контрирао и посвађали су се. Љевин га је молио да остане али није хтео. На растанку се пољубише и помирише се свесни да се можда више нећу видети. Након што је Николај отишао и Љевин је отпутовао у иностранство.
ЧЕТВРТИ ДЕО
I глава (1. глава)
- Ана и Алексеј су наставили да живе заједно. Ана се виђала са Вронским и то је Алексеј знао. Сво троје су се налазили у мучном положају, али су се надали да ће се нешто променити. Вронскин је провео једну целу недељу са принцем у Петербнургу и показивао му је знаменитости.
II глава (2. глава)
- Ана је послала писмо Вронском у коме је написала да је болесна и несрећна. Молила га је да је посети. Рекла је да Алексеј неће бити у кући од 7 до 10h, да иде на савет. Вронски је заспао и пробудио се око пола девет. Код Ане је био око 8 и 50h. На улазу је налетео на Алексеја. Ћутке су се мимоишли и вронски је отишао у гостинску собу код Ане.
III глава (3. глава)
- Вронски и Ана су причали. Она га је љубоморно оптуживала да је на некој вечери био само због Терезе. Осећао је хладан ваздух, она је успела да обузда своју љубомору. Тада му је рекла да ће све да се заврши, да ће она умрети. Испричала му је свој С А Н . Вронски је био испуњен ужасом, јер је и он имао сличан сан (старац са брадом мрмља француске брзалице). Били су испуњени страхом и ужасом. Она нагло промени облик лица. Он је схватио о чему се ради а она је у себи обећала нови покрет живота.
IV глава (4. глава)
- Алексеј када се вратио из опере, био је бесан на Ану. Целе ноћи није могао да спава. Одлучио је да се разведе, оде до ње и да јој одузме сина. Чим је чуо да је Ана устала устала, отишао је код ње у собу и започео препирку. На крају је рекао за своју одлуку. Ана је молила Алексеја да јој остави Серјожу, говорећи му да га онне воли и да га користи само да би јој напакостио. Он јој није то негодовао, јер је то била истина.
V глава (5. глава)
- Алексеј је отишао код адвоката, чекаоница је била пуна, али када је открио својој идентитент, ушао је преко реда. Алексеј је изложио свој случај адвокату и замолио га да остане у строгој тајни. Адвокат му је изнео форме развода. Још масо су причали и рече да ће га писмено схватити о својој одлуци и потом је отишао.
VI глава (6. глава)
- Алексеј је отишао у Москву због својих послова. Имао је неколико проблема на том плану, али се није предавао. Враћајући се са посла сусурео се са братом своје женеСтјепаном и његовом женом Доли са децом. Алксеју није било драго што их види. Доли га на Стјепанов предлог позове на ручак.
VII глава (7. глава)
- Стјепан се одлучи да на ручак позове Љевина, који се управо вратио из иностанства, позвао је и његовог полубрата Сергеја, Алексеја, кнеза Шчербацкија, Кити и још неке. Отишао је све да их позове. Прво је навратио до Љевина и код њега се задржао сат времена и причали су о путу. Затим је отишао до начелника. Тек око 4 је био код Алексеја.
VIII глава (8. глава)
- Алексеј је имао неке обавезе које је решавао после јутарне литургије. После тога, написао је писмо адвокату и послао му писма Вронскога упућена Ани. У том часу је чуо свађу Стјепана и свог лакеја. Викнуо је лакеју да га пусти. Затим је рекао Стјепану да не долази на ручак јер се разводи од Ане. Овај га моли да дође и да поприча са Доли. Алексеј је попустио и обећао долазак. Причали су о новом начелнику Аничкину и Стјепан је отишао.
IX глава (9. глава)
- Око 6h почеше гости да пристижу у кућу Обломских. Чак је и домаћин сам тада стигао. Од гостију су били: Сергеј, Песцов, Карењин, кнез Шчербацки, млади кнез Шчербацки, Туровицин, Кити и још само је недостајао Љевин, недуго дошао је и он. Осећао је велики радост али и стах када му Стјепан рече да је Кити ту. Љевин се упознао са Карењином, чак поприча са Кити и тада су сви прешли за трпезаријски сто. Ручак је био беспрекоран, разговор пријатан, да је чак и на крају Алексеј живнуо.
X глава (10. глава)
- Песцов, Сергеј и Алексеј су живо разговарали. Стјепан није погрешио то што је звао Песцовог јер са њим разговор није могао утихнути ниједнога часа. Причали су о женским правима где се поред кнеза и Стјепана убавила и Доли. Кнез је на ту тему збијао шале, што је посебно радовало Туровцина.
XI глава (11. глава)
- Сви су учествовали у заједничком разговору осим Кити и Љевина. Између њих је текао други разговор. Причали су о ономе када је Љевин видео Кити у кочијама, о Туровцину за кога је Љевин мислио да је лош човек. Кити му рече да то није истина, да је он златан, јер је помагао Доли када су деца имала шарлах.
XII глава (12. глава)
- Када су жене напустиле прпезарију, Песцов је почео да прича о неједнакостима суппружника Туровцин додаде причу о двобоју Тријачњикова и Квицког због жене. Стјепан је одвраћао госте од те теме због Алексеја. Алексеј устаде и крене рема соби где га је чекала Доли. Она је чврсто веровала да је Ана невина. И када је сазнала за Анино неверство, Доли је покушала да је одбрани, али жалећи Алексеја целом душом. После тога Алексеј се опростио од ње и отишао је.
XIII глава (13. глава)
- Кити је отишла у гостинску собу. Љевин је хтео да пође са љом, али је остао у друштву мушкараца да јој не би било непријатно. Мало је попричао са њима а онда се Кити појавила са кнезом. Кнез се опет латио разгвора о женским правима, а Кити је села за сто за картање. Када је хтела да устане, Љевин се придружи за столом и узевши креду написао је почетна слова реченице „Када Сте Ми Одговорили: То Не Може Бити, Јел То Значило Тада Или Никада. Она је то разумела и на исти начин му је одговорила. Наставили су да „комуницирају“ на исти начин и Љевин је схватио да и она њега воли и да ће речи оцу и мајци.
XIV глава(14. глава)
- Од Стјепан, Љевин пође са братом заједно на седмницу. Тамо је спео свог пријатеља Свијашскога и заједно су отишли на чај. Након неколико сати код њега, Љевин се вратио у хотел. Тамо је причао са Јегором, дежурним лакејом. Када је он отишао, Љевин остаде сам. Бројао је сате до следећег сусрета са Кити. Целе ноћи није спавао, провео је ноћ гледајући кроз отворен прозор. Ујутру му би зима, затвоивши прозор, обуче се, умије се и изађе напоље.
XV глава (15. глава)
- Љевин је прво отишао код Шчербацких, али од њих није нико устао. Затим се вратио у хотел на кафу и пециво. Није му се јело. Опет је отишао код Шчергацких, који су истали. Зато је одлучио да се код њих, по трећи пут врати око 12h. Тако је и учинио. Лакеји су били љубазни према њему и кафа се сусрео са Кити, био је најсрећнији човек на свету. Пољубили су се, а затим су отишли у собу где су их чекали кнез и књегиња. Обоје су га лепо примили.
XVI глава (16. глава)
- Књегиња и кнез су мало попричали са Љевином, а затим су отишли. Љевин је рекао Кити да има да јој саопшти две тајне о себи, али ће их открити касније. Сазнала је те две тајне када јој је дао дневник. Прва тајна била је да не верује у Бога, Кити то није сметало, јер га је познавала у душу. Друга тајна била је да Љевин није био невин, то је Кити много заболело али му је ипак опристила.
XVI глава (17. глава)
- Вративши се са ручка, Алексеј је дуго мислио о разговору за време ручка и разговору са Доли после ручка. Најдубље су му се утиснуле речи Туровцина, како је неко јуначки поступио, изазвао на двобој и убио. Добио је два телеграма. У првом телеграму је обавештење да је Стремов добио место које је он желео. Други телеграм шаље Ана говорећи да умире и да дође да јој орости. Мало се колебао али је ипак одлучиода оде у Петербург. Када је ушао у кућу од вратара је сазнао је да се Ана јуче срећно породила, али да јој је здравље нарушено. У њеној цоби су били лекари а у кабинету Вронски који је плакао и молио га да дозволи да остане. Он му ништа не рече и оде код Ане у собу. Она је бунцала, говорила брзо и усплахано гомилу ствари. Молила је Алексеја за опраоштај. У том тренутку, наиђе и В рински. Ана му рече да приђе Алексеју и они пруже руку једном другом. Ана се захвалила Богу. Доктори су говорили да је то порођајна грозница, у којој од 99 до 100 случајева жена умире. Целе ноћи Ана је имала темпаратуру, Вронски је отишао кући, ујутру је дошао, стање је било исто. После трећег дана, доктор рече да за њу има наде. Алексеј је попричао са Вронским, говорећи да је да је опростио Ани и да осећа дужност да остане крај ње. Замолио га је да оде и он је отишао.
XVII глава (18. глава)
- Вронски после разговора са Алексејом, осећа да су се улоге замениле. Осећао је његову висину, а своје унижење, његову правичност а своју лаж. Када је дошао кући није могао да спава, јер је мислио о Ани, Алексеју и свему што се издешавало. Узео је свој револвер и гледао у њега. На крају је пуцао. Није чуо свој пуцањ, али га снажни ударац обори на земљу. Није препознао своју собу, видео само делове намештаја и своју крв. Слуга је брзо ушао у собу и отишао по помоћ. За сат је стигла Варја, братова жена у уз помоћ лекара положила га је на кревет.
XIX глва (19. глава)
- Алексеј је схватио да је све што је било извор његових патњи сада је постао извор његове духовне адости. Опростио је и жалио Ану и Вронскога, али и сина кога је запоставио. Према новорођеној девојчици, која није била његова кћерка имао је посебну врсту осећања. Није приметио да ју је искрено заволео и спасао сигурне смрти, јер је била запостављена због мајчине болести. Алексеј је предосећао да неће бити уго миран и спокојан. Када је прошла Анина раздражљивост, због близине смрти, она више Алексеја није могла да погледа у очи. Бојала се али није смела да му нешто каже и ако је имала нешто да му каже. Дошла јој је у госте Бетси. Док су њих две биле у соби и причале, Алкесеј је гледао дадиљу и дојиљу како покушавају да умире девојчицу. Када је она заспала, Алексеј је кренуо ка жениној соби и чуо разговор измежу Ане и Бетси. Бетси је убеђивала Ану да се опрости са Вронским, који путује, а она је то одбијала. Он се накашљавао да најави свој улазак у собу, затим је ушао. Ана му тада рече да јој је Бетси рекла да Вронски путује у Пашкент и да жели да се поздрави са њом. Он јој на то ништа није одговорио. Док је испраћао Бетси, она му рече да прими Вронског. Алексеј јој одговори да ће Ана сама одлучити дал ће га примити или не.
XX глава (20. глава)
- Када је испратио Бетси вратио се у собу да прича са Аном. Рекао јој је да му је драго што је одлучила да се не опрости са Вронским и да је позвао доктора због девојчице. На све то, Ана је била раздражљива. Када је изашао из анине собе, Алексеј је схватио да цели свет па и Ана очекују непто од њега, а он не зна шта. Знао је да ништа не може бити као пре.
XXI глава (21. глава)
- Док је Бетси излазила од Карењиних, сусрела се са Аниним братом Стјепаном. Попричали су а затим је Бетси отишла. Стјепан је продужио до Анине собе. Затиче је у сузама. Причао је са њом, Стјепан је увидео да она мисли да је за њу једино решење смрт. Настојао је да је утеши, говорећи фа развод може све да реши. Њој се то чинило као немогућа срећа. Стјепан одлучи и да поприча са Алексејом.
XXII глава (22. глава)
- Стјепан је ушао у Алексејев кабинет. Разговарали су о Ани и Алексеј је дидаде писмо које је хтео да јој да. Стјепану се то чинило као лоша идеја, јер је Алексеј у писму питао жену шта би праву срећу њеној дужи. Стјепан је знао да му Ана никада не би одговорила, јер је притиска Алексејева вевикодушност. Био је дирнут Алексејевом реакцијом. Он је плакао.
XXIII глава (23. глава)
- Варја је била жена Вронсковог брата и она га је неговала док је био рањен. Серпуховски му је сместио премештај у Пашкент и он је прихватио без поговора. Жалио је због тога што је заувек изгубио Ану. Желео је још једном да је види пре пута али Бетси му је донела негативан одговор. Он је тада сматрао даје то тако боље. Али дан после тога, Бетси му рече да Алексеј даје развод Ани и да је то сазнала преко Стјепана. Вронски , када је сазнао, одмах је отишао код Ане, почео је да је грли и љуби, мало су попричали. Вронски је одбио пут у Пашкен, а старешине нису одобриле његов поступак. Због тога он је дао оставку. Кроз месец дана, Ана је отпутовала са Вронским у иностранство, одлућено се одрекавши развода.
ПЕТИ ДЕО
I глава (1. глава)
- Кити и Љевин су одлучили да се венчају пре поста. Сергеј Иванович, Стјепан Александрович и кнегиња су обавили све припреме око венчања, чак и оне које је требао Љевин сам да обави. Стјепан га је једном питао да ли је некада постио. Он му је одговорио негативно, Стјепан му рече да то мора што пре да учини или у супротном неће моћи да се венча. Љевин је касније отишао у цркву. Попричао је о својој вери и Богу са свештеником, који га је натерао на размишљање.
II глава (2. глава)
- На дан венчања, Љевин по обичају није видео младу. Ручао је у хотелу са Сергејом, Катавасовим (другом са универзитета) и Чириковим (другом из лова на медведе). Врсело су се смејали и задиркивали Љевина да ли ће му недостајати слобода. Када је остао сам, размишљао је баш о томе и схватио је да неће. Почео је да сумња у Кити. Питао се да ли га она воли или само жели да се уда. Морао је да оде до ње. Она га је разуверила од тога говорећи да га воли.
III глава (3. глава)
- Гости су били у цркви и сваки пут када се врата отворе мислили су да су младенци, али се они нису појављивали. Гости су се забринули, а време је пролазило. Кити је била спремна и ишчекивала је Љевина. Кузма, стари Љевинов слуга, спаковао је Љевинове ствари и однео их код Шчербацких јер су требали одавно да отпутују на село. Оставио је само фрак, али је заборавио кошуљу.
IV глава (4. глава)
- На крају, младенци су коначно дошли у цркву. Следи опис венчања.
V глава (5. глава)
- Док је обред венчања трајао, мушкарци су тихо причали, а жене су пратиле сваки детаљ да не би нешто пропустиле.
VI глава (6. глава)
- Руски обичај је да се по црквеном поду простире ружичаста свилена тканина и ко први од младенаца стане на ту тканину биће глава куће. По мишљењу једних гостију, Љевин и Кити су истовремено стали на тканину, а по мишљењу других Љевин је стао пре. Када је црквено венчање завршено, после вечере, младенци су отпутовали на село.
VII глава (7. глава )
- Вронски и Ана су три месеца путовали по Европи обилазећи Венецију, Рим, Напуљ… Допутовали су у мали италијански град где су планирали да остану неко време. Док је Вронски разговарао са келнером о изнајмљивању куће, видео је свог друга Гољенишчева. Пре се нису добро слагали, али сада им је било драго. Вронски је одвео Гољенишчева до Ане и он је схватио њихове односе. Одлучили су да оду да би видели кућу коју су изнајмили Ана и Вронски.
VIII глава (8. глава)
- Ана је патила иако није желела. Вероватно је патила из тог разлога што је напустила сина и повредила мужа. Бојала се да ће изгубити љубав Вронскога. Временом, што га је више ппознавала, све више га је волела. Вронски је осетио да му је остваривање жеље донело зрнце среће од велике среће коју је очекивао. Због везе са Аном напустио је своју службу и задовољио се слободом. Било је немогуће остварити жељу са друштвом и зато је почео да слика.
IX глава (9. глава)
- Вронски је човек који се због жене одрекао веза, света и частољубља. Преко Гољенишчева упознао се са неким занимљивим личностима и једно време је био спокојан. Једно јутро су причали о новој слици сликара Михајловна. Голешничев се распричао о образовању тог сликара и Ана је знала да Вронског занимају само слике па је предложила да оду до њега.Сви су се сложили и отишли су.
X глава (10. глава)
- Гољеничев, Ана и Вронски су отишли до сликареве куће, а од домарове жене су сазнали да је он кући, а посете прима само у студију. Послали су је да обавести сликара о њиховом доласку и дали јој њихове визит карте. Када су му донесене визитке, сликар је радио неку слику. Сликар их је примио, а они су били непријатно изненађени љеговим изгледом.
XI глава (11. глава)
- Михајлов их је увео у свој студиода би им показао своју слику. Гољенишчева је знао од раније, али се није сећао где га је видео. Памтио је само његов лик. За Ану и Вронског је мислио да су богати Руси. Почели су приче о слици, док је нису видели.
XII глава (12. глава)
- Ана, Вронски и Гољенишчев су наставили да разговарају о сликарским ситуацијама. Једна слика му се посебно свидела. Вронски је желео да купислику. О тој слици су причали највише до повратка кући.
XIII глава (13. глава)
- Сликар Михајлов је продао слику Вронскоме и пристао је да ради Анин портрет. Долазио је да слика, али никада није остајао на ручку иако су га звали Ана и Вронски. Када су га боље упознали, Михајлов им се није нимало свидео због његове уздржаности и непријатног, скоро непријатељског односа. Било им је драго када је довршио портрет и није више долазио. Гољенишчев је сматрао да Михајлов завиди Вронском на његовом умећу. Вронски је у дубини душе то желео. Он је наставио да слика средњи век, након неког времена је престао да слика. Његов и Анин живот у том граду је био досадан, одлучили су да се врате у Русију. Вронски је одлучио да подели имање са братом а Ана је одлучила да иде да види сина.
XIV глава (14. глава)
- Прва три месеца Љевиног и Китиног заједничког живота су били јако тешки. Привикавали су се на једно друго, Љевин је разочарао то што је Кити бринула око ситних детаља и што су се понекад свађали. Али су се и даље волели.
XV глава (15. глава)
- Љевин је почео да ради посао за својим писаћим столом. Иза њега је седела Кити и мислила је о томе како је он био неприродно пажљив према кнезуЧарском, који јој се видно удварао. Знала је да је љубоморан. Дуго га је гледала како би се окренуо. Пришао јој је и почели су да причају. Ушао је Кузма да је обавести да јој је готов чај. Она је изашла. Он је остао да поспреми остале папире. Мислио је како ништа није радио од како се оженио, али није кривио Кити.
XVI глава (16. глава)
- Док су пили чај, Кити је прочитала писмо од Доли, а Љевину је дала писмо од Марје Николајевне. То је било друго писмо од Марје. У првом писму му је рекла (писала) да ју је Николај отерао, а сада му каже да је он на самрти. Кити је, видећи да је променуо израз лица, упитала га је шта му је. Он јој рече да му је брат на самрти и да сутра путује до њега. Кити му рече да иде и она са њим. Он је то одбијао па је настала свађа. Он је да она хоће да иде, јер јој је досадно да остане сама кући. А она је осећала обавезу да мора да крене са њим и да подели са њим његову несрећу. Одлучено је да путују заједно. Љевин је био незадовољан са собом, јер је имао слаб карактер, а њом јер га није послушала да иде сам кад је то требало.
XVII глава (17. глава)
- Љевин и кити су дошли у хотелу у коме је одсео Николај. Узели су собу, Љевин је излазећи из собе налетео на Марју. Причали су о Николају, а из собе провири Кити. Она се брзо вратила у собу, видевши Љевиново уплашено лице. Љевин је потом отишао до Николајевне собе. Видео је свог брата у ужасном положају. Попричали су мало и рекао му да ће доћи касније са Кити. Брзо је отишао по Кити, говори јој да не улази у собу. Она му је рекла да ће им удвоје бити лакше. Ушла је у Никојевну собу и попричали су.
XVIII глава (18. глава)
- Кити је жао Николаја. Та жалост није изазивала код ње осећање ужаса и гадљивости ако код Љевина. Осећала је потреби да му помогне, тако је и чинила. Послала је Љевина да доведе доктора, наредила Марји и девојцици (која је путовала са њима9 да очисте собу, чак се и сама прихватила посла. Када се Љевин вратио од лекара, соба је била чиста, болесник сређен и пресвучен. Николај је хвалио Кити, дошао је и лекар. Преписао му је лек и отишао. Николај је тражио да га окрену на другу страну, да би спавао и да они оду. Љевин га окрену, Николај га пољуби у руку. Љевину се заплакало и изашао је из собе.
XIX глава (19. глава)
- Кити је увече све средила, поручила вечеру, поспремила постељину… Љевин јој је рекао да му је ипак драго што је пошла са њим. Још су причали па су отишли да спавају.
XX глава (20. глава) С м р т
- Сутрадан су Николаја причестили. Љевину је било тешко да гледа брата како се моли за оздрављење. Чак се и он помолио Богу. После причешћа Николају је било боље. Сви су се понадали да ће да оздрави. Али, незадуго, Николаја је ухватио кашаљ и сви су изгубили наду. Око 8h увече, Љевин и Кити су пили чај. Утом, улети Марја говорећи да Николај умире. Љевин брзо оде до собе и седе на његов кревет. Николај га ухвати за руку, говори му да је крај и онда заћута. Ноге су му биле хладне, али је још увек дисао. Љевин је хтео да извуче своју руку од братове, али му он рече да не иде. Ту је дочекао јутро па је отишао да спава. Када се пробудио, чуо је доктора из Москве. Љевин је хтео да помири браћу па је писао Сергеју да дође. Због обавеза Сергеј није дошао, али је у писму молио Николаја за опроштај. Николај је све више бивао раздражљивији да су сви пожелели да умре. Десети дан по поласку Кити се разболела. Целе ноћи је повраћала и имала је главобољу. Те ноћи Николај је умро. Доктор је сумљао да је трудна, што је и потврдио.
XXI глава (21. глава)
- Алексеј се после Аниног одласка трудио да остане миран и равнодушан. И, постигао је свој циљ, нико није могао да примети код њега очајање. То није дуго трајало. Осећао се усамљено у својој несрећи. Растао је као сироче, оца није запамтио, а мајка му је умрла када је имао десет година. Њега и брата васпитао је стриц. Пошто је завршио гимназију и универзитет са медаљама, стриц га шаље на службени пут. Није имао ниједног пријатеља. Брат му је био најближа особа, живео је у иностранству, али је убрзо умро. Анина тетка је покушала да споји њега и Ану. Послала му је ултиматум: или да запроси Ану или да оде из града. Он се колебао, а она му је рекла да је компромитовао девојку и да га осећање части обавезује да је жени. Он је то и учинио. Није имао с ким да поприча о својој несрећи.
XXII глава (22. глава
- У најтежем Алексејевом тренутку дошла је грофица Лидија Ивановна. Пружила му је пријатељску утеху и преузела на себе кућни распоред и бригу о Серјожи. Лидија је рекла Серјожи да му је отац светац, а да му је мајка умрла. Помагала му је и око домаћинства и дала му је морални ослонац, али неприметно, целу кућу је почео да води Алексејев сабор Корнеј.
XXIII глава (23. глава)
- Лидија се млада удала за богатог, угледног и развратног сељака. У другом месецу брака, муж ју је напустио из непознатог разлога. Нису су се развели, али свако је живео на свој начин. Лидија више није волела свог мужа, већ више њих. Волела је и Алексеја. Од када је почела да брине о његовој кући, схватила је да је он њена права љубав. Сазнал је да су Ана и Вронски у Петербургу. Настојала је да спречи непријатан сусрет Алексеја са Аном. Стигло јој је писмо од Ане. Питала ју је за сина јер није хтела да мучи великодушног Алексеја. Лидија јој није ништа одговорила. Послала је писмо Алексеју да требају хитно да разговарају.
XXIV глава (24. глава)
- Алексеј је био на додели награде „ Александар Невски “. Многи људи су говорили о Алексеју, исмевали и осуђивали. Када га је Ана напустила, и са послом му је кренуло наопако. Сви су то видели само он није био свестан да му је каријера готова. У дворцу је тражио Лидију. Она је за њега била једино острво љубави усред мора непријатељства и она је за њега била правична. Рекла му је да морају да разговарају о Ани и њеном писму.
XXV глава (25. глава)
- Лидија и Алексеј су пили чај и Лидија је дала писмо Алексеју од Ане. Саветовала је Алексеја да не дозволи Ани да види сина. Сложио се са њом. Написала је писмо Ани да је немогуће да се види са сином. Тим писмом је Ану увредила што је Лидија и хтела.
XVI глава (26. глава)
- Када се Серјожа вратио из шетње ступио је у разговор са Катипановичем, вратаром. Сазнао је од њега да му је Лидија донела поклон. У току разговора, прекинуо их је глас васпитача Василија Лукича, који је звао Серјожу. Серјожа је у соби уместо да реши задатке које је имао, ступио је у разговор са васпитачем о награди, коју је добио његов отац. Када је дошао учитељ, Серјожа није био спреман за час. Учитељ му је нешто објашњавао, а Серјожаа није слушао, размишљао је о нечему другом.
XVII глава (27. глава)
- После часа са учитељом, час је Серјожу држао отац. Алексеј је каснио а Серјожа је рамишљао. За време сваке шетње тражио је своју мајку. Од дадиље је чуо да му је мајка жива, али да је умрла јер је била „неваљала“ . Све госпође, које је видео у парку, видео је Ану. Његово размишљање прекинуо је Алексеј . Почео је да му држи лекцију о Старом завету. Серјожа је лоше знао, Алексеј је љут. Због тога му није дао да иде код Надењке, Лидине рођаке. Зато је Серјожа цело време провео са Василијем Лукичем, а увече се у кревету помолио да за рођендан види мајку.
XVIII глава (28. глава)
- Ана и Вронски су стгли у Петербург, одсели су у један од најбољих хотела. Узели су засебне собе, јер је Ани због девојчице била потребна помоћ дојиље и још једне девојке. Вронски се видео и са својом породицом. Ставио је до знања брату, да ће се венчати са Аном кад се разведе. Схватио је да за њега и Ану нема места у друштву.Замолио је снају Варју да се посећује са Аном и да јој помогне у друштву, али она је то одбила због својих кћерки. Вронски је примећивао код Ане честе промене расположења.
XIX глава (29. глава)
- Од када је Ана дошла у Петербург, њен једини циљ је био да се сусретне са сином Серјожом. Кад јој је Лидија послала писмо да јој је одбијен сусрет са сином, Анај е била очајна, развила је план. Одлучила је да на Серјожин рођендан оде до њеног бившег дома да би видела сина. Отишла је у Серјожину собу и пробудила га је. Серјожа је у обрадовао њеној посети, био је толико срећан.
XXX глава (30. глава)
- Цела послуга је знала да је Ана у дечијој соби. Корнеј је љут на вратара, што је пустио Ану у кућу. Цела послуга се трудила да се Ана несретне са Алексејем. Дадиља је знала да Алексеј долази кући око 9h и да иде код Серјоже и пожурела је да каже Ани да иде. Када се Ана опростила са сином, излазећи из собе видела је Алексеја. Она поче брже да хода скоро истрча из куће.
XXXI глава (31. глава)
- Када се вратила од сина у гостионицу, села је у фотељу и дуго је гледала Серјожине слике. Дојиља је донела девојчицу. Ана је узела девојчицу у наручије и почела да је љуби, девојчица је била слатка и љупка, Ана није осећала ону љубав коју је осећала према Серјожи. Послала је да неко од послуге зове Вронског. Он је долазио код ње са Јашвином, када је то сазнала мислила је да су његова осећања према њој угасила. Зато се лепо обукла и дочекала их. Причала је мало са Јашвиниом и позвала га ма ручак. Вронски је видео да се Јашвину допала Ана. Они су отишли, а Ана је остала сама.
XXXII глава (32. глава)
- Вронски се вратио кући али Ана није била ту. Касније је она дошла са књегињом Варваром. Селе су, стигао је Пушкевич са поруком за Ану од Бетси. Написала јој је Бетси да не може доћи код ње, јер је болесна и позвала ју је код ње да дође у одређено време. Ана је рекла да баш у то време не може. Тушкевич ју је питао да ли тада иде у оперу. Понудио јој се да јој обезбеди ложу. Она је пристала. Вронски је био зачуђен и није знао шта се дешава са њом. Молио ју је да не иде, а она је отишла.
XXXIII глава (33. глава)
- Вронски је први пут према Ани осећао љутњу. Још мало је причао са Јашвином о коњима, па је Јашвин отишао. Вронски је остао сам и на крају одлучио да ипак и он оде до позоришта. Сео је у ложу Серпуховског и у близини видео је Ану у ложи. Ана је причала са Јашвином и Варваром. Вронски је видео да се нешшто дешава са Аном. До Анине ложе били су Картасови. Картасова је нешто говорила и журно излазила. За њом је пошао и њен муж. Снаја Варја му је рекла да је Картасова вређала Ану. Попричао је мало и са мајком, па је кренуо ка Аниној ложи али када је видео да је ложа празна кренуо је кући. Када је дошао кући причао је са Аном, она му је говорила да је не воли. Он је покушао да је смири, а у души ју је прекоравао. Сутрадан су се помирили и отишли заједно на село.
ШЕСТИ ДЕО
I глава (1. глава)
- Код Љевина и Кити је кућа преко лета била пуна гостију. Гости су били Китина мајка, Доли са децом, Варењка и Сергеј Иванович. Кити је слутила да између њене другарице из иностранства (из бање Соден) Варењике и Сергеја Ивановича има нешзо. Сергеј је желео да иде са Варењиком да беру гљиве, ако Сергеј није волео то да ради. И он је отошао са њом и Доли са децом. Љевин је морад да погледа теретна кола, па је Кити остала на терси са својим женским друштвом.
II глава (2. глава)
- Женско друштво је причало и радило, односно, правили су слатко од купина и дивљих јагода. Кити је започела причу о Варељики и Сергеју, а Доли и књегиња су одговарали на гранцуском, како их Агадија не би чула. Почела је причу о Вронском и Ани, прекинуо их је Љевин. Оне су зачутале и Љевин је схватио да то никад не би говориле пред њим.
III глава (3. глава)
- Кити и Љевин су пошли пешке по децу, Варењику и Сергеја. Успут су и разговарали. Она му је рекла да је са Доли и мајком причала о Варењики и Сергеју. Љевин је мислио да између њих не може бити нешто између њих. Стигла их је књегиња са кочијом. Звала је Кити да сене са њом у кочију јер је бринула за њено стање али она није хтела, јер је била близу па је наставила пешке.
IV глава (4. глава)
- Китине препоставке су биле тачне. Сергеј је осећао нешто према Варењики. Он је њу волео, код ње је видео све што је хтео да види у будућој жени. Све је добро промислио и одлучио да је запроси.
V глава (5. глава)
- Поштао је право на Варењикину страну где је она са децом брала гљиве. Удаљили су се од деце и почели да шетају, желео је да је запроси, није се усуђивао. Причали су о печуркама, када су се вратили били су ту и Кити и Љевин. Кити је знала по Варењикиним очима знала да се ништа није десило.
VI глава (6. глава)
- Сви су седели, пили чај и причали. Љевин је отишао да помогне Гриши око градива, а Варељика и Агафија су правиле вечеру. Чуле су се и кочије. Био је то Стјепан са кнезом Шчербацким, кога су и очекивали. Уместо кнеза допшла је Васењка Весловски, рођак Шчербацких. Љевин је био лепо расположен али кад је видео Васељка постао је мрачан. На све је гледао попреко. Сви су сели, сем њега. Који је отишао у кабинет избегавајући Кити. Она брзо пођњ са њим.
VII глава (7. глава)
- Љевин се прикључио осталим гостима тек за вечеру. Нервирао га је Весловски, који је гледао у Кити и љубоморно га је гледао. Кити и Доли су причале са њим о Ани Карењиној, која је такође на селу у близину. Након што су отишли да спавају, Стјепан и Весловски су још остали да певају. У Китиној и Љевиновој соби је била напета ситуација. Љевин је био љубоморан, у почетку је вређао Кити, а после се радовао што су доказали њихову љубав. Испричала му је о чему је причала са Весловским и он ју је молио да јој опрости због глупе љубоморе.
VIII глава (8. глава)
- Ујутру, Весловски је први устао и екао је да остали устану код кочије и да крену у лов. Изашао је Стјепан са својим псом Краком. Пристигао је и Љевин, задржао се код Кити. Чекала га је Ласка (пас). Кренули су, али је у том тренутку стигао Љевинов дрводеља и причали су о степеницама, онда су кренуле кочије. Љевин је мислио о лову, као и Стјепан. Није им било до приче, али је Весовски стално причао. Видео је да му нема новчаника. Није знао да ли га је изгубио или оставио у собу. Хтео је да се брзо врате кући и да провери, Љевин му није дао већ је послао кочијаша да иде да провери.
IX глава (9. глава)
- Док су се возили приметили су у једну мочвару. Васењка је молио да зауставе. Љевин то није хтео да иде у лов, јер није имало довољно плена за све троје. У овој глави је описано како лове, ко је уловио колико.
X глава (10. глава)
- Стјепан је био успешан у лову, уловио је пет шњуки, четрнасет је је уловио Љевин и Весловски су шуми ишли заједмно у лов а Стјепан је ишао сам.
XI глава (11. глава)
- Стјепан и Љевин су кренули код сељака, где су хтели да ноће. Весловски је био већ тамо. После вечери, отишли су у сенару да спавају. Нису могли да спавају, па су причали, упао им је сељак да узме нешто. Напољу се чула музика девојака које певају. Весловски је изашао са сељаком да се пповесели. Стјепан и Љевин су причали. Рекао му је да мора да буде мужевнији и да не зависи од Кити. Љевин га није слушао већ је утонуо у сан.
XII глава (12. глава)
- Ујутру, Љевин је требао да пробуди Весловског, није успео да га пробидио, имао је тврд сан. Стјепана се пробудио али га је одбио да иде тако рано у лов. Љевин је отишао сам са Ласком. Лов је био у почетку успешан.
XIII глава (13. глава)
- Љевин се вратио из лова са деветнасет уловљених шљука и једном патком. Тријало му је то што му је Стјепан завидео. Љевина је чекало писмо од Кити да је добро и да је дошла Марја Власјевна бабица. Љевин се томе обрадовао али је доживео две непријатности. Прва непријатност била је да један коњ уморио и није био ни за шта. Друга је била да се сва спремљена храна од Кити била поједена (Весловски и Стјепан су појели скоро све). Био је мало љут, Филип је спремио дивљач, Љевина је било срамота због љутње. Увеће су отишли поново у лов.
XIV глава (14. глава)
- Кад су се вратили кући, Љевин је око 10 часова пробудио Весловског. Устао је и придружио се гостима. Придружио се и Кити , отпочео је разговор са њом. Љевин је причао са књегињом и Стјепаном оо Китином и његовом преласку у Москву због порођаја, али је Љевин сво време гледао у Кити и Весловског. Љевина је опет обузела љубомора и отишао је у канцеларији. Кити је пошла за њим, тражили су место где би могли да разговарају намиру и то место је била стара клупа у врту. Попричали су и измирили се.
XV глава (15. глава)
- Љевин је отишао да прича са Доли. Она је грдила своју кћерку Машу, због због почињеног несташлука. Љевин је мислио да се Весловски удвара Кити, Доли му је рекла да и она мисли исто као и Стјепан. Љевин се наљутио и отишао до Весловскине собе говорећи му да се спреми за одлазак. Стјепан је нападао Љевина због његовог поступка. Затим је испратио Весловског. Тај догађај је остао у прошлости, Доли је причала шале и увесељавала људе око себе.
XVI глава (16. глава)
- Доли је одлучила да посети Ану, када се са Вронским налазила у селу Воздиженско.Љебин се наљутио што је она хтела да изнајми кочије. Доли је сматрала да је непријатно да тражи кочије да иде код Ане. У путу је размишљала о животу, деци, мужу и о Ани.
XVII глава (17. глава)
- После неког времена вожње, кочијаш Филип заустави кочије и писар позва једног сељака што је радио уз пут пиђе кочијама. Питао га је за кућу грофа Вронскога, сељак му објасни. Кочије су кренуле и повика сељак да срану. Рекао им је да наилази гроф Вронски и Ана. Наилазили су Ана, Вронски, Весловски и ђокеј који су јахали на коњима, а иза њих се се чезлама возили Свијашски и књегиња Варвара, иначе тетка Долиног мужа, коју Доли није баш волела. Ана се веома радовала када је видела Доли. Доли се поздравила са свима и Ани се придружила у кочије.
XIII глава (18. глава)
- Ана и Доли су разговарале у кочијама, али када је Ана почела да разговара о њеном положају, Доли је упорно избегавала разговор о томе. Доли јој напосле рече: „Увек сам те волела, а тако волиш, онда волиш читавог човека онаквог какав је, а не каквог вих ја хтела“. Причале су онда о зградама и кућама у селу. Ана је Доли сместила у раскошну собу и оставила је да се мало одмори.
XIX глава (19. глава)
- Доли, када је остала сама у соби почела је да гледа раскош око ебе. Собарица, која је дошла да понуди своје услуге, имала је бољу одећу (хаљину) и фризуру од Доли. Било ју је стид и неугодно због ње. Обрадовала се када је уместо ње дошла Анушка. Анушка је стално започињала разговор о Анином положају али ју је Доли стално прекидала. Када је Ана дошла, Долина кћерка се упишала у кревет. Заједно су отипшле до девојчице. Доли се све свидело око детета. Приметила је да ту Анина улога није велика. Она није знала ни колико зуба има девојчица. Док су излазиле из собе, Ана је набројала госте које има.
XX глава (20. глава)
- Ана и Доли су изашле на терасу. Ана је отишла по мушко друштво, а Доли је причала са Варваром. Када се Ана вратила са мушким друштвом сви су заједно одлучили да проведу време заједно до ручка. Одлучили су да мало прошетају и да се повозају лађом. Пушкевич и Весловски су отишли да спреме лађу, а Доли, Ана и Вронски су отишли да обиђу болницу чију је изградњу финансирао Вронски. Доли се у почетку Вронском није свидео, али кад је причала са љим све више и више, допао јој је.
XXI глава (21. глава)
- Ана и Свијашски су отишли до коња да види ждребца, а Вронски и Доли су се враћали кући и причали. Вронски је тешко падало то што његова кћерка носи презиме Карењина, па је молио Доли да пошаље писмо Алексеју због развода. Она је рекла да ће учинити то он јој се мнохо захваљивао.
XXII глава (22. глава)
- Када је Ана стигла кући, Доли је била већ у својој соби. Анин поглед је питао Доли шта је разговорала са Вронским, али јој на крају рече да се пресвиче и крене на ручак. Доли је мало дотерала хаљину у којој се била и сишла на ручак. На ручку су гости и доктори, управник, архитекта. Ана се укључила у разговор. Весловски је мало разговарао са њом. Вронски томе није продавао неки значај. Започели су причу о Љевину, Доли га је бранила. После ручка играли су тенис на игралишту за крокет. Весловски је најлошије играо, али је увесељавао присутне. Када је Доли ушла у собу почела је да се спрема са спавање, желела је да буде сама.
XXIII глава (23. глава)
- Доли је у соби наишла на Ану. Почеле су да причају, Доли је започела причу о развоју, девојчици и будућој деци која требају да имају презиме Алексеја Кириловича Вронског. Ана је рекла да не жели више да рађа и да не може. Доли није схватила, осећала се да се удаљавао од Ане по неким питањима.
XXIV глава (24. глава)
- Доли и Ана су причале, па је ана отишла, Ана је попила лек за спавање пре него што је легла. Вронски је био у соби, надао се да ће му речи пта је разговарала са Доли, али му ништа није рекла. Доли се сутрадан спремила и отишла. Тако је све затекла у добром расположењу.
XXV глава (25. глава)
- Вронски и Ана живели су цело лето у јесен у истим условима. Ана је све више и више читала а Вронски се чудио њеном знању, он је увећавао своје имање. Ана се трудила да му се допадне и да му служи. Пријало му је, али је осећао да љубавне мреже спутавају. У октомбру је одлучио да иде на изборе. Први пут се растао са Аном и да се није објашњавао.
XXVI глава (26. глава)
- Љевин је од септембра живео у Москви са Кити, због Китинох порођаја, где се јако досађивао. Његов полубрат Сергеј га је звао да иду заједно на изборе у Кашинској гурбенији, а он се мало двоумио дал да иде или не. Кити му је купила мундир и убедила га да иде, отишао је. Имао је нека посла, али није могао да их обави, због велике гужве око избора. На изборима за председника победио је Свијашски и он је тог дана приредио ручак.
XXVII глава (27. глава)
- Остали су још избори за гувернију. Партије су се сваке за себе договориле а Љевин ништа није разумео. Стјепан му је објаснио ситуацију и било му је мало јасније. Љевин је хтео нешто да пита, али га прекиде бука и галама.
XXVIII глава (28. глава
- Љевин је чуо расправу око гласања. Није сачекао да се расправа заврши, него је одмах отишао у салу са лакејима. Дошао је секретар да би га звао да гласа. Победила је нова партија.
XXIX глава (29. глава
- Сала је била пуна племића. Неки су јели, неки пили а неки разговарали. Љевин није ни јео ни пио, а са Сергејом и Стјепаном није могао да разговара, јер су били у друштву са Вронским. Љевин га је избегавао слушајући около приче. Срео је спахију којег је упознао код Свијошког прошле године, разговарали су па се придружио и сам Свијошки.
XXX глава (30. глава)
- Свијошки је отишао са Љевином до своје групе где је био и Вронски. Причали су мало, Љевин се спетљао, тако да га је Сергеј после укорио. Била је гужва око кандидата, Љевин се повукао у другу салу. Секретар га је зауставио када је хтео да оде. На изборима гуверније победио је Нјеведовски.
XXXI глава (31. глава)
- Због Нјеведовске победе, Вронски је организовао ручак. На ручку су препричавали разговор са избора, било је весело. На крају ручка, Вронском је стигло писмо од Ане. Писала му је да је Ана, њихова кћи болесна. Вронски је првим возом кренуо кући.
XXXII глава (32. глава)
- Ана није волела девојчицу, али док је била болесна, неговала ју је. Била је љута на себе јер је послала писмо Вронском да је девојчица болесна. Помислила је да је Вронски више не воли, али је на спавању разуверио. Заједно су отишли у Москву, а она је послала писмо Алексеју молећи га за развод.
СЕДМИ ДЕО
I глава (1. Глава)
- Кити и Љевин су већ три месеца били у Москви. Сви су нестрпљиво очекивали њен порођај, једино, она је била безбрижна. Приметила је да је Љевину јако досадно у граду, али да нема више свађе и љубоморе. Када је Кити била у посети код своје тетке, срела је Вронског. Само је на тренутак поруменела, а после је равнодушно разговарала са њим. Била је задовољна и испричала је Љевину. Када је Љевин чуо све детаље и њему је било драго.
II глава (2. глава)
- Кити и Љевин су причали мало и о новцу којег је било све мање откако су у граду, Љевин се тешио да ће бити још новца. Љевин је кренуо код Катавасова својим послом. Сав новац на картици у банци је био потрошен и сасвим није знао где да га набави. У селу је било лакше да води рачуна о новцу. Кити је замолила Љевина да Заједно са Арсенијем, Наталијиним мужем, попричају са Стјепаном о Доли која је била у великим дуговима.
III глава (3. глава)
- Љевин је отишао по свог друга са универзитета, Катавасова, који му је обећао упознавање са Метровим. Отишли су до њега, причали о Љевиновој књизи и након неког времена, Катавасов и Метров, позвали су Љевина на седницу, а после и код Метрова кући. Седница се одужила и Љевин је рекао да Метрову не може доћи код њега кући. Пожури код Љвова да покупи свастику на концерт.
IV глава (4. глава)
- Китина сестра, Наталија, била је удата за Арсенија Љвова. Љевин, када је дошао код њих, нашао је Љвова у салону како чита књигу. Почели су да причају, Љевин је хвалио његова два сина и хтео је да његова деца буду таква. Причали су и о Стјепану. Дошла је и Наталија која је отишла са Љевином на концерт, а Љвова је остао да дочека некога.
V глава (5. глава)
- Љевин и Наталија су стигли на концерт. Трудио се да створи неко мишљење о концерту, али га није имао. На паузама разговарао је са Песцовим, а Наталија је отишла код Боља.
VI глава (6. глава)
- Љевину су неке посете, као код Бољевих биле обавезе јер није знао о чему да прича, али је ипак покушао због Кити. Причао је о изненадној смрти Апраксине, онда је отишао по свастикуи причао са познаницима. Вратио се са свастиком кући, видео Кити срећну и отишао у клуб.
VII глава (7. глава)
- Љевин је стигао у клуб на време. Вратар је тражио од Љевина да остави шешир, било је правило да се шешир оставља у пресобље то правило Љевин је заборавио. Стјепан још није дошао. Били су и Свијашски, Шчербацки, Небједонски, стари кнез, Вронски и Стјепан Иванович. Мало је Љевин поразговарао са кнезом и отишао је на позив код Турцовцина и сео са њим, дошао је код њих и Облонски. Љевин је са Стјепаном попио пиће и ступили су у разговор о коњима, тракама, Стјепановим наградама. Ступили су у разговор и са Вронским. Љевин му је честитао на добијеној трци са коњима. Још су причали и изгледа да су се помирили.
VIII глава (8. глава)
- Љевин је причао и са тастом, који је био добро расположен. Љевин је остао сам, тражио је Стјепана и видео га је са Вронским како седе. Стјепан је желео да се спријатељи са Љевином и Вронским, знао је да и они то желе али да немају тему за разговор. Позвао их је да разговарају и играју заједно билијар, па после и карте. Јашвин је играо са њима, он је губио и добијао на картама. Стјепан и Љевин су се договорили да посете Ану и кренули су ка њој.
IX глава (9. глава)
- Љевин и Стјепан су ишли ка Ани, разговарали су о њој. Стјепан му је рекао да Ана пише књигу дечију, ал да никоме не говори. Стјепан му је рекао да је Вронсков тренер Енглез, пијанац и да његову породици помаже Ани. Ушли су код Ане у кабинет, Љевин је био одушевљен њеним портретом на зиду, Ана му је пришла и поздравила се са њим.
X глава (10. глава)
- У Анином друштву био је Воркијев – издавач, који је причао са њом о њеној књизи за децу. Причали су о свему и Љевин је мислио да је изнузетна. Била је у његовим очима паметна, лепа, грациозна и искрена. Воркујев и Љевин су отишли у гостинску собу, а Ана је остала да прича са братом. Љевин није слушао разговор који је водио Воркујев, већ је мислио о томе шта је Стјепан разговарао са Аном. Љевин укратко није осуђивао Ану већ је оправдавао и сажаљевао.
XI глава (11. глава)
- Када је Љевин дошао кући, кузма му је дао два писма. Једно писмо је било од управника имања, а друго од сестре. Отишао је код Кити и испричао јој зашто се толико задржао. После је видео да Кити плаче, рекла му је да се заљубио у Ану, а он је покушао да је смири и касно у ноћ су се измирили.
XII глава (12. глава)
- Ана је остала сама, мислила је о Вронском и нервирала се. Почели су да се свађају, она му је рекла да се боји и да се ближи несрећа. Знала је да поред љубави која их веже, постоје још и „зли“ духови између њих.
XIII глава (13. глава)
- Љевин је легао око 5 сати да спава и пробудило га је шкрипање врата, то је била Кити. Кити је говорила да се ништа не дешава, а Љевин је ксаније чуо како она наређује девојкама и чуо је болан јаук. Одмах је отишао по Јелисавету Петровнину, бабицу, која је дошла веома убрзо.
XIV глава (14. глава)
- Љевин је отишао да тражи и доктора, али доктор није устао. Отишао је до апотеке по опијум, апотекар није хтео да му да, али га је Љевин убедио. Отишао је поново код доктора и убедио је послугу да га пробуде. Доктор је рекао да ће доћи као што је и обећао. Сати су пролазили, Љевин је чуо само јауке и страховао је.
XV глава (15. глава
- Љевин и доктор, док су причали, чуо се јаук (вриштање). Љевин није могао да издржи и улетео је у собу, видео је како се Кити мучи. Кити му је рекла да оде. Он је у себи помишљао како не жели више дете, да га чак и мрзи, само хоће да преживи Кити. Након пар минута, чуло се опет вриштање и Јелисавета је рекла да је рођен жив дечак.
XVI глава (16. глава)
- Сергеј, Стјепан и кнез су били код Љевина и причали су. Љевин је хтео да оде до Кити и то је учинио, Јелисавета му је донела њиховог сина Димитрија да га виде. Осећао се бојажљивост и одвратнос према детету. Када је дете кинуло, дануло је Љевину и он је осетио радост и понос.
XVII глава (17.глава)
- Стјепан, није био у добром финансијском стању, фалило му је новца и зато је нашао кривца у својој малој плати. Нашао је решење, а то је да промени свој посао. Желео је место члана комисије Уједињене агенције за кредит и зајам јужних железница банкарских установа. Да би добио тај посао зависило је од пар људи, који су у Петербургу. Отишао је до Алексеја Александровича Карењина због развода са Аном. Попричао је са Алексејем и рекао му за своје намере око посла.
XVIII глава (18. глава)
- Стјепан је почео да прича о разводу и Ани, молиће га да јој да развод, јер је обећао Ани. Алексеј му је одговорио са несигурношћу да не зна колико је то могуће. Био је блед, усне су му почеле да дрхте и замолио је Стјепана да прекину разговор о томе. Рекао је да ће коначну одлуку речи за два дана.
XIX глава (19. глава)
- Стјепан на одласку од Алекссеја, ћу нарву Корнеја да долази Сергеја Алексејевича. Дошао је ипак Серјожа. Алексеј је рекао Стјепану да не помиње Ану Серјожу. Серјожа је ушао, дао оцене оцу и изиђе из кабинета. Серјожа се растужио када је видео Стјепана, јер га је он подсећао на мајку, коју јније видео баш дуго. На одласку Стјепан се сусрео са Серјожом и упитао га да ли се сећа мајке он одговори да се не сећа.
XX глава (20. глава)
- Стјепан је јако волео Петербург, лепо се осећао кад дође. Стјепан је отишао код Бетси. Лепо се осећап кад је дошао код Бетси, помало јој се удварао, то његово удварање отишло је предалеко и није знао како да се њој свиђао. Њихов разговор прекинула је књегиња Махка. Започела је причу о Ани и нападала је Алексеја. Говорила је да се као код Алексеја ништа не одлучује без видовњака Ландау. Добио је позив код Лидије Ивановне за вечеру а Стјепан је одбио позив.
XXI глава (21. глава)
- Кад аје Стјепан дошао код Лидије, тамо је био Алексеј и гроф Ландау. Стјепан је мислио да Лидија има утицаја да мало попрића са министрима како би он собио посао. Почела је прича о ралидији. Лидију су у року разговора прекидала писма, које је доносио лаке. Стјепан је одлучио да за сада ништа не помиње. Лидија је почела да чита књигу о релегији (вери).
XXII глава (22. глава)
- Стјепан је био сметен Лидиним читањем. Имао је осећај да ће заспати и да ће Лидија да каже: „Он спава“, али кад је Лидија рекла, односило се на Ландауа. Ландау је отишао. Вративши се кући код Петра Обломсковг. Доћекало га је писмо од Бетси, звала га је сутра да дође до ње кући, то му се гадило. Чуо је на степеницама пијаног Петра, помогао му је да оде до собе. Сутрадан је добио одговор од Алексеја да ОДБИЈА да се разведе.
XXIII глава (23. глава)
- Вронски и Ана су остали у Москви. Нису се више толико добро слагали. Када год би покушали да се објасне између собом, увек би се посвађали. Ана је била ббаш љубоморна на Вронског, имала је доста брига а и како не би када се налазила у тешком положају за кога је кривила Вронског. Сећала се глупе свађе од јуче. Прихватила је кривицу и одлучила да отпутују у село. Паковала је ствари, чекајући Вронског.
XXIV глава (24. глава)
- Вронски је био на неком мамачком ручку, када се вратио кући био је добро расположен, затекао је Ану у још бољем расположењу. Попричали су мало и одлучили да оду на село. Ана је хтела да иду за два дана, а Вронски за три. Хтео је да посети мајку пре пута, а Ана је помислила на књегињу Серокину за коју је грофица хтела да се ожени њен син. Ту је почела љубоморна свађа, изашла је и почела да размишља шта да ради. Мислила је да је смрт најбоље решење. Вронски је дошао до ње, умиривао је и помирли су се.
XXV глава (25. глава)
- Ана се спремала за одлазак. Вронски је доручковао, Ана је пила кафу и разговарали су. Сабор је прекинуо њихов разговор, тражећи од Вронског потврду о примљеном телеграмму. Ана се занимала за телеграм. Вронски јој је рекао да је телеграм од Стјепана и да је он рекао да није успео око развода. Почела је свађа међу њима. Дошао је и Јашвин, Ана је попричала са њим и отишла.
XVI глава (26. глава)
- Увече, Ана је рекла собарици да каже Вронском да је боли глава и да је нико не узнемирава. Ана је у соби мислила ако Вронски дође код ње у сову, он је воли а ако не, да је готово између њих. Није дошао до ње, она се опијала са опијом и хтела је да умре. Схватила је да га воли и да он њу воли. Отишла је до њега у кабинет, он је спавао и она се вратила у собу и заспала је. Сањала је старца – сељака, који брбља речи на француском. Пробудила се ознојена и отишла је до Вронског. Он је сишао до кочија и узео пакет од неке даме. Када се вратио са пакетом, рекао је Ани да је Сарокина, која је донела паре и папире од мајке. Ана је почела љубоморну сцену и рекла му је да неће да иде на село, да путује без ње. Изашао је из куће не обраћајући више пажњу на Ану.
XXVII лава (27. глава)
- Гледајући га док одлази, Ани је било страшно. Од слуга је сазнала да је отишао до коњупнице. Послала је писмо са молбом да дође. Чекала је одговор од Вронског а одговора није било. Решила је да оде до Доли. Кочијаш је рекао да није затекао грофа и да је он отишао Нижегоровским путем. Ана је послала кочијаша да га стигне и сва узнемирена пошла је код Доли.
XXVIII глава (28. глава)
- Одлазећи до Доли размишљала је и одлучила је да каже Доли све и да затражи савет, улазећи код ње, лакеј рече да је Кити ту. У салону Ана је налетила на Доли, а Кити је била у дечијој соби. Схватила је да се Кити крије од ње. Сматрала је да ће јој бити неугодно да буде са женом као што је она. Одлучила је да ништа ипак не каже Доли. Доли је отишла по Стјепаново писмо из Петербурга. Брзо је прочитала писмо, и не одговарајући на Долино питање кад путује, упита је што се Кити крије од ње. Кити је, међутим, дошла и поздравила е са Аном. Разговарале су све три заједно, Ана се поздравила и отишла. Била је јако чудна.
XXIX глва (29. глава)
- Враћајући се кући, Ана је разгледала свет кроз прозор кочије. Била је у горем стању него кад је пошла код Доли. Кад је дошла кући, сачекао ју је одговор од Вронског да не може доћи. Није схватила да је то био одговор на телеграм. Вронски још увек није добио њено писмо. Брзо се спаковала, кренула ка станици чекала га са намером да му се освети.
XXX глава (30. глава)
- Возећи се у кочији са Петром, размишљала је о свом положају, Вронском, Серјожи… Знала је да за њу нема више среће, гушила сама себе и волела је Вронског исто сво време. Стигла је на станицу.
XXXI глава (31. глава)
- Ана, када је ушла у вагон, била је у лошем расположењу. Сви људи око ње, чинили су јој се наказним и нервирали су је. Видела је неког сељака који ју је подсетио на оног старца из њеног сна. У вагон је ушао и један пар, који јој је изгледао као да су додијали једни другоме и да се мрзе. Када је дошло време да изађе из вагона, питала је носача за грофа Вронског. У том тренутку наишао је кочијаш са одговором на Анино писмо. Одговор је био да ће Вронски доћи тек увече. Изгубила се, није знала где се налази, кренула је негде није знала где. Сетила се догађаја (прегаженог човека возом) на железничкој станици, када је први пут видела Вронског. Знала је шта ће да учини, кренула је ка вагону. Први воз је пропустила, под други воз се бацила, молећи Бога да јој све опрости. У последњем тренутку се покајала, али је већ било касно. Настрадала је.
ОСМИ ДЕО
I глава (1. глава)
- Сергеј Иванович је пре око шест година написао књигу. Када је издао књигу, очекивао је да ће оставити велики утицај у друштву али није било баш тако. Недеље су једне за другом пролазиле, али није видео помака што се тиче књиге. Сергеј је заједно са Катавасовим отишао код брата Љевина на његово село, код брата.
II глава (2. глава)
- Сергеј, стигао је на станицу, било је много људи. Ти људи, које је видео станици већина је учествовала и помагала народу у рату са Турцима. Добровољци су му рекли да је у возу Вронскова мајка. Ускоро се прикључио и Стјепан кој је почео причу о добровољцима. Књегиња му је рекла да је ту и Вронски у близини.
III глава (3. глава)
- Сергеј је у купеу седео и није се занимао за разгвор о добровољцима већ је он радио са њима. Катавасова, је баш занимало то око добровољаца.
IV глава (4. глава)
- Сергеј је, ходајући по купеу, видео Вронскову мајку, која га је позвала да уђе у њен и Вронсков купе. Књегиња – Вронскова мајка почела је причу о томе како Вронски месецима није говорио, нити јео, све док га она није натерала. Стално је неко морао да буде са њим, како не би наудио себи, како је једном наудио сада због, покојне Ане.Зато је одлучио да оде у Србију као добровољац. Њихова (Вронскова и Анина) кћерка је дата Алексеју Алексадновичу Карењину. Грофица је молила Сергеја да мало забави Вронскога.
V глава (5. глава)
- Серјев Иванович је срео Вронског, како се шета по перону. Пришао му је и почели су да разговарају. Вронског је мучила зубобоља и није могао да говори. Почели су да шетају, Вронски је видео шине, сетио се Ане. Сетио се последњег пута, када је видео на станици, како лежи у крвљу и сетио се њиховог провог сусрета на станици. Вронски је наставио разговор са Сергејем Ивановичем о Михаиловом проглашењу за краља и последицама. Разишли су се у своје вагоне.
VI глава (6. глава)
- Сергеј није јавио брату да долази тако да није затекао Љевина кући, већ је био у салашу. Кити их је дочекала, наредила да се побрину око гостију и да оде неко по Љевина, а она је отишла да подоји дете.
VII глава (7. глава)
- Кити, дојећи дете и спављивајући га, размишљала је о Љевину, о томе где ће госте да смести… Стјепан је био послао писмо за Доли, молио ју је да се врати, да ће продати своје имање да би вратио дугове. Доли се двоумила, Љевин је хтео да помогне и поклонио јој је део свог имања. Кити је волела Љевина, јер је имао велико срце и желела је да њихово детеима такво велико срце као Љевин.
VIII глава (8. глава)
- Љевин је само размишљао и постављао је питања о вери и религији.
IX глава (9. глава)
- Љевин је тажио одговоре на совја многа питања, читајући филозофске књиге. Није проналазио одговоре. Љевин је био близу самоубиства, сакрио је чак и пушку да се не би убио… Ипак, наставио је да живи.
X глава (10. глава)
- Почетком јула, Љевин се вратио на село. Почео је да се бави опет газдинством. Љевин је рафио послове за брата и сестру, бринуо се о жени и детету, бринуо се о имању. Он је живео, али није знао за шта живи на свету. Бојао се самоубиства.
XI глава (11. глава)
- Сергеј је стигао у Покровско, за Љевина је то било најтежи период његовог живота. Било је много посла око села, око селаша… Надгледао је раднике и радио са њима. Причао је са сељаком Фјодором о неком старцу Платону, који живи за душу и правду Бога.
XII глава (12. глава)
- Љевин је размишљао о сељаковим речима. Затим је легао, на покошењу траву у хлад. Схватио је да је живео добро, а мислио рђаво. Вероввао је у Бога.
XIII глава (13. глава)
- Љевун се сећао, како је Доли грдила децу, која су грејали малине на свећи и у млаз сипали у уста. Она им је тада објашњавала колико су се одрасли имали муке да то створе. Љевин је схватио још једном да он верује Богу и очи му се напунише сузама.
XIV глава (14. глава)
- Кочијап је дошао по Љевина, говорећи да има посету, да му је дошао брат и још један гост са њим. Љевин је одлучио да ће да буде љубазан. У путу се већ наљутио на кочијаша. У путу је такође, срео и гришу и Тању, који му иду у сусрет, брат, Доли са оцем. Питао их је где је Кити, када се поздравио са њима. Отишао је у пчелињак и опет су се вратиле исте мисли.
XV глава (15. глава)
- Доли је рекла Љевину да су Сергеј и Катавасов у путовању са возом срели Вронског, који иде као добровољац у Србију. Започета је прича око рата и помагања Словенима.
XVI глава (16. глава)
- Разговор је готов и почео је сада разговор о новинама и оно што се објављује у њима. Сергеј и Катавасов су говорили да се у новинама пише мишљење народа, а Љевин је мислио да се пише о мишљењу појединаца. Кренули су кући, јер се спрема киша.
XVII глава (17. глава)
- Кнез и Сергеј су у кочијама кренули кући. Остали су кренули пешле. Љевин је упитао Агафију где је Кити. Агафија је мислила да је са њима. Љевин је кренуо ка шуми, молећи се Богу да је све у реду. Када је киша стала, Љевин је угледао Кити, дадиљу са колицима. Наљутио се на Кити, говорећи како је гнепажљива. Љевину је било жао што се наљутио и пре повратка кући стезао је Китину руку.
XVIII глава (18. глава)
- Сви су остатак дана провели кући у добрим расположењу. Кити је отишла у дечију собу, јер је морала да окупа Мићу. Дошао је и Љевин у дечију собу. Кити му је рекла да је Мића препознао све своје укућане. Кити је сазнала да Љевин воли дете и да се данас баш уплашио за њих.
XIX глава (19. глава)
- Љевин, након што је изашао из детиње собе, загледао се у звезде. Почео је да мисли, али га прекиде Кити. Рекла му је ако може да оде да види је ли постављен умиваоник у Сергејевој соби. Одлазећи, пољуби је. Знао је да се ништа није променуло у његовом животу, одлучио је да буде све као пре да се не љути на кочијаша, да се не препире… Схватио је да живот добар, све док ти сам улажеш у њега.
Дело је пуно францускиј речи, израза као што су:
- Bonne chance 9) Sve najbolje
- Ia pointe de la sauce 10) U čemu je žaoka
- Belle soeur 14) Zaovu
- Ebgouements 15) Oduševljenje
- Proteges 16) Štićenik
Енглески изрази, речи:
- Groom 8) Najčešće mlađi jahač
- Please, some more 9) Molim još malo
Немачки изрази, речи:
- Das ewing Weiblische 187) Večito žensko
- Das kasst sich aurechnen, Erlaucht 161) To se ekselencijo, može izračunati
- Ана Аркадијевна Карењина – прелепа жена, која се у 20 – тим годинама венчала за човека, који је двадесет година старији од ње. Иако је добар муж, недостаје му страсти и лечи је сажаљењем. Ана сву своју љубав усмерава ка сину Сејожи. Гладна је љубави и наклоности. Ана је разумна, образована жена, шармантна, добра мајка и супруга, плени пажњу друштва. Упркос томе она је несрећна и усамљена. Не воли мужа за кога се удала под притиском друштва. Жели да оствари праву љубав и за њу нема компромиса. Искрена је у неискреном друштву, које јој све замера. Када је отишла у Москву, како би спасила брак њеног брата, тада је упознала Вронског и заљубила се. После неколико месеци, она постаје његова љубавница, оставља свог мужа. Кажњава га због љубоморе. Дозволила је да јој љубав надвлада разум и зато је завшила трагично.
- Константин (Костја) Димитријевич Љевин – земљопоседник у својим раним 30 – тим, који управља и обрађује свој посед, радећи поред својих сељака. Он се понекад неслаже са либералним а ни са традиционалистима, има своје идеје како да побољша продуктивност своје земље и покушава да саазна што више о односу земље и сељака. Љевин је заљубљен у Кити. Једном ју је запросио, али га је одбила јер је она у то време била заљубљена у грофа Вронског. Међутим, добијају другу шансу, венчавају се и живе срећно са њиховим сином, Димитријем.
- Алексеј Александрович Карењин – министар владе који је оженио Ану након што је на њу извршио притисак. Компликован лик, хладан, прорачунат, потпуно нестабилан да размишља изван друштвених појмова, покушава да достегне Ану на емотивном степену. Опуштен је када је сазнао да га Ана вара са Вронским. Када је престала да се виђа са Вронским, одлучио је да се разведе од ње. Након што је родила дете Вронском и замало није умрла, све јој је опростио, али она још увек не може да поднесе живот са њим и опет га оставља због Вронског. Није јој дао развод.
- Гроф Вронски – згодан војни официр који у 20 – им добија сјајно образовање и почиње сјајну каријеру. Нема намеру да се венча и живи типичан живот једног официра. Кад дође у Москву, почне се удварати Кити, а онда угледа Ану и доживи „ љубав на први поглед “. Игра са њом на балу, следи је до Петербурга и салеће је док она не попусти. Ана је остала трудна и на крају живе заједно, али не могу бити законити пар јер њен муж неће да се разведе од ње. Након што Ана изврши самоубиство у налету беса и презира, Вронски заврши као рушевина од некад тако сјајног човека.
- Кити Шчербацки – најмлађа кћерка у породици Шчербацки. Љевин је познаје од детињства. Кити, која има 18 година, воли Вронског. Вронски јој се удварао и она се заљубила у њега. Љевин ју је запросио када се вратио у град и она га је одбила јер је желела Вронског. Вронски ју је брзо напустио када је видео Ану, због чега Кити трпи кривицу јер је одбила Љевина. Срели су се опет са пријатељским односима, он ју је поново запросио и овај пут је пристала. Венчали су се и добили прво дете.
- Стјепан Облонски – Анин брат, предатор за пословним приликама. Ожењен је са Дарјом (Доли), али он се не бави превише својом женом, излази са другим женама и лечи себе распоређивањем поседа своје жене. Не занимају га своја бројна деца и престао је да воли своју жену јер је изгубила своју младалачку лепоту. Стјепан је човек јако вољен у друштву, човек са мало вредности, лицемеран, варалица.
- Дарја (Доли) Облонски – Стјепанова жена, на почетку романа сазнаје да је муж вара са дадињом. Размишљала је да га остави, али није могла јер га још увек воли. Због тога му је опростила све, а и због деце. Она је типичан пример идеала несебичне жене и мајке, њено понашање је искрено и веродостојно.
Писац:
Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) – рођен је у угледној руској породици на породичном имању Јасна Пољана. Рано је изгубио родитеље, па су бригу о њему и његовој браћи преузели рођаци. Студирао је без успеха оријенталистику и право. Постао је официр у руској војсци, те је служио на Кавказу и учествовао на Кримском рату. Романско стваралаштво почео је са аутобиографским елементима: Детињство, Дечаштво и Младост. После женидбе повукао се на имање у Јасна Пољана, посветивши се патријархалној породици у свом животу и боље је живео него његови кметови. Оснивао је основне школе. Најпознатији романи су: „Рат и мир“ (1869.) и „Ана Карењина“ (1875.).
Толстојеви цитати:
„Све несрећне породице налик су једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин“.
„Моја је освета, ја ћу је вратити“.
„Ни појма они немају о томе шта је срећа, они не знају да без ове љубави за нас нема ни среће, ни несреће – нема живота…“
„…Не, не, али ту су погледи, ту је држање, сто година да живим, заборавити нећу…“.